Каква треба да буде сарадња родитеља и наставника?

јул 28, 2014

Пише: Данијела Ивановски

Никад нисам примећивала оволики антагонизам између родитеља и наставника као данас. И ја сам ишла у школу…

О учитељима и наставницима,у породици,  сећам се, тада се говорило само са поштовањем. Нормално да смо и ми ученици тада више поштовали своје наставнике.

prijem-roditelja-300x224

  Данас родитељи кривце за неуспех деце виде у наставницима, док наставници кривце за понашање деце и за изостајање радних и културних навика виде у родитељима.

Дешава се да родитељи пред децом, често, лоше говоре о наставницима и није ни чудно да ученици, све чешће не поштују своје наставнике. У последње три године, 15 пута сам била сведок родитељске физичке агресије према наставнику: те рекао детету ово, узео му мобилни телефон, закључио слабу оцену, заштитио другог ученика… и још триста свашта.

Како ће дете таквог родитеља поштовати наставника? Како ће сутра то дете поштовати таквог родитеља?

И какво ће то дете сутра бити? Дете! У свом том препуцавању заборавили смо дете! Заборавили смо да се најбољи интерес детета постиже само у заједничком раду школе и породице-родитеља и наставника.

Каква треба да буде сарадња родитеља и наставника?

Сарадња треба да буде обострано корисна, а са циљем постизања најбољих резултата конкретног детета. Основа сарадње је међусобна информисаност. Родитељи поседују највише информација о детету: шта воли, шта не воли, како реагује, како усваја новине и сл. Наставник поседује информације како се то исто дете понаша у колективу, како напредује у учењу, како извршава обавезе и сл. Свака информација, коју родитељ и наставник размене, користи се за схватање и разумевање узрочно-последичних веза и планирању реакција и једних и других, према детету.

Облици сарадње наставника и родитеља могу бити: индивидуални, контакти писаним путем, групни и колективни (родитељски састанци). Нама, просветним радницима, ови облици сарадње иду у „рок службе“ и увек смо доступни, док родитељи врло ретко користе своје право на индивидуалне и групне облике сарадње са наставником, а понеки избегавају и родитељске састанке.

Драги моји, сви смо ми на истом задатку и са истим циљем, од наше сарадње зависи колико ћемо у томе успети.

Извор: pedagogkacarevo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама