У Србији међу децом узраста од 5 до 14 година, чак 12,9% је гојазно. Умерено гојазно је 16,6% деце. У односу на претходна истраживања из 2013. године, тај проценат је повећан. Највеће повећање броја гојазне деце старе 5 и 6 година, и то 21,1%. Ни пројекције нису боље. Скоро 2 милиона становника Србије биће гојазно до 2030. године, док ће више од 215.000 деце имати проблема са гојазношћу. То је скоро 20% деце и младих, један од највећих процената у Европи.
Кардиолог Петар Боровић каже за „Блиц“ да начин живота труднице утиче на то какво ће касније бити дете. Наиме, ако жена у трудноћи не једе воће, неће га јести не деца.
– Маме не живе здраво, код мене долазе 35% трудница пушача, не једу воће, не пију довољно воде. Па беба неће јести после воће, воће је идеално, узимати што више, 400, 500, 600 грама дневно. Смањити пржено и слано, ако мама у трудноћи лоше живи, почињу проблеми на крвним судовима бебиног срца. Јавља се бела пруга која ће касније бити атеросклероза. Значи, маме могу неким понашањем у трудноћи да заиста промене доста ствари. Маме су најзначајнији фактор у животу и морамо да их поштујемо, да их волимо и да буду у реду. Оно што је мама јела у трудноћи, беба ће волети, оно што мама није јела у трудноћи, неће беба волети – упозорава кардиолог Боровић.
Завод за статистику Батут објавио је податке ове године да је скоро 13 од 100 деце у узрасту од 5 до 14 година гојазно. У односу на претходне генерације, највећи пораст гојазне деце је код малишана старих само 5 или 6 година.
– Ако пре оброка попију две чаше воде, смањиће потребу за храном, ако је вода собне температуре. Ако у току дана маме попију 5 до 6 чаша, метаболички ће додатно изгорети 350 калорија. Мора постојати дан у недељи када је породица на окупу, то је најлепши момент из живота. – казао је др Боровић.