U Srbiji među decom uzrasta od 5 do 14 godina, čak 12,9% je gojazno. Umereno gojazno je 16,6% dece. U odnosu na prethodna istraživanja iz 2013. godine, taj procenat je povećan. Najveće povećanje broja gojazne dece stare 5 i 6 godina, i to 21,1%. Ni projekcije nisu bolje. Skoro 2 miliona stanovnika Srbije biće gojazno do 2030. godine, dok će više od 215.000 dece imati problema sa gojaznošću. To je skoro 20% dece i mladih, jedan od najvećih procenata u Evropi.
Kardiolog Petar Borović kaže za „Blic“ da način života trudnice utiče na to kakvo će kasnije biti dete. Naime, ako žena u trudnoći ne jede voće, neće ga jesti ne deca.
– Mame ne žive zdravo, kod mene dolaze 35% trudnica pušača, ne jedu voće, ne piju dovoljno vode. Pa beba neće jesti posle voće, voće je idealno, uzimati što više, 400, 500, 600 grama dnevno. Smanjiti prženo i slano, ako mama u trudnoći loše živi, počinju problemi na krvnim sudovima bebinog srca. Javlja se bela pruga koja će kasnije biti ateroskleroza. Znači, mame mogu nekim ponašanjem u trudnoći da zaista promene dosta stvari. Mame su najznačajniji faktor u životu i moramo da ih poštujemo, da ih volimo i da budu u redu. Ono što je mama jela u trudnoći, beba će voleti, ono što mama nije jela u trudnoći, neće beba voleti – upozorava kardiolog Borović.
Zavod za statistiku Batut objavio je podatke ove godine da je skoro 13 od 100 dece u uzrastu od 5 do 14 godina gojazno. U odnosu na prethodne generacije, najveći porast gojazne dece je kod mališana starih samo 5 ili 6 godina.
– Ako pre obroka popiju dve čaše vode, smanjiće potrebu za hranom, ako je voda sobne temperature. Ako u toku dana mame popiju 5 do 6 čaša, metabolički će dodatno izgoreti 350 kalorija. Mora postojati dan u nedelji kada je porodica na okupu, to je najlepši moment iz života. – kazao je dr Borović.