Међународна онлајн конференција о новим моделима образовања под називом EDUCATION 4.0 одржана је данас, а на њој су говорили бројни учесници у процесу образовања, међу којима и садашњи министар просвете Бранко Ружић, бивши министар Срђан Вербић, саветница министра просвете Катарина Алексић, као и директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Катарина Алексић упутила је критику наставницима који нису веровали у обуке којима су јачали дигиталне компетенције.
„Наставници су учествовали у бројним обукама, али током тих обука они нису веровали да ће им то помоћи у раду, да ће то знање морати да користе. То ме некако подсећа на оно што се дешава у школама, кад ми децу уверавамо да оно што у школама уче јесте за њих важно, и користиће им у будућности, а они нам баш не верују.“ – рекла је Катарина Алексић.
Говорећи о искуству од прошлог пролећа, нагласила је да се образовни систем организовао за четири дана, да су школе радиле у условима у којима никад раније нису, те да је нефер судити да ли је то било изузетног квалитета.
„Није се догодио трансфер искуства наставника, онога што су научили на обукама. Наставници нису применили оно што су чули на дигиталним обукама, већ су се чврсто држали својих традиционалних метода. Сусрели смо се са много платформи, пасворда, налога… а проценат ученика који нису остварили баш никакву интеракцију са својим наставницима, у смислу да су се погледали, чули телефоном, јако је велики.“ – објаснила је.
У каснијем периоду, када се прешло на хибридну наставу па су ђаци један део времена могли да проводе у школи и виде своје наставнике и вршњаке, све је било релаксираније.
„Ипак, опет не постоји препознавање потенцијала онлајн наставе, па онај део који може да се ради онлајн, попут предавања градива, то се задржало у непосредном контакту, а теже ствари су отишле да се дешавају ван надзора, што мислим да је некоришћење могућности које пружа онлајн настава. Наставници, чак и ако имају пет година до пензије, треба да знају да је то огроман период и опет морају да се прилагоде.“ – поновила је.
Са Катарином се сложио и Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, нагласивши да је Завод на дигитализацији радио и много пре епидемије.
Објаснио је да су на једном тестирању осмака у онлајн учионици открили да 92% ђака има могућност онлајн учења. Он је рекао да су се од свих нас у овој ситуацији снашла деца, па онда родитељи и на крају и сви ми.
„Из овога смо изашли са новим искуством и сада смо у ситуацији да телефони и таблети више нису проблем на часу, већ су постали алат“ – закључио је.
Професор Срђан Вербић истакао је да онлајн настава и настава уживо не мењају једна другу.
„Ми не треба да копирамо те две ствари. Ако треба да издвојимо једну најважнију ствар, то је да морамо да направимо систем који ће да комбинује и искористе предности и једног и другог. Школа је за многе ствари незаменљива и колико год се ми трудили онлајн ученици нису активни јер је начин комуникације битно другачији. У школи је тешко дићи руку и рећи „наставнице, ја ово не разумем“, а замислите колико тек храбрости треба кад сте онлајн. А све то још под условом да је предавање двосмерна комуникација, а не само снимак. Ми, дакле, не можемо да изједначимо онлајн и наставу уживо, већ само да направимо један комплементаран систем који користи и једно и друго.“ – рекао је Срђан Вербић, додавши да наставни проблем није „света крава“.
„Ученик је на првом месту и од њега покушавамо да направимо човека. Покушајмо да их слушамо и да одговоримо на њихова питања.“ – закључио је Вербић