Međunarodna onlajn konferencija o novim modelima obrazovanja pod nazivom EDUCATION 4.0 održana je danas, a na njoj su govorili brojni učesnici u procesu obrazovanja, među kojima i sadašnji ministar prosvete Branko Ružić, bivši ministar Srđan Verbić, savetnica ministra prosvete Katarina Aleksić, kao i direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Katarina Aleksić uputila je kritiku nastavnicima koji nisu verovali u obuke kojima su jačali digitalne kompetencije.
„Nastavnici su učestvovali u brojnim obukama, ali tokom tih obuka oni nisu verovali da će im to pomoći u radu, da će to znanje morati da koriste. To me nekako podseća na ono što se dešava u školama, kad mi decu uveravamo da ono što u školama uče jeste za njih važno, i koristiće im u budućnosti, a oni nam baš ne veruju.“ – rekla je Katarina Aleksić.
Govoreći o iskustvu od prošlog proleća, naglasila je da se obrazovni sistem organizovao za četiri dana, da su škole radile u uslovima u kojima nikad ranije nisu, te da je nefer suditi da li je to bilo izuzetnog kvaliteta.
„Nije se dogodio transfer iskustva nastavnika, onoga što su naučili na obukama. Nastavnici nisu primenili ono što su čuli na digitalnim obukama, već su se čvrsto držali svojih tradicionalnih metoda. Susreli smo se sa mnogo platformi, pasvorda, naloga… a procenat učenika koji nisu ostvarili baš nikakvu interakciju sa svojim nastavnicima, u smislu da su se pogledali, čuli telefonom, jako je veliki.“ – objasnila je.
U kasnijem periodu, kada se prešlo na hibridnu nastavu pa su đaci jedan deo vremena mogli da provode u školi i vide svoje nastavnike i vršnjake, sve je bilo relaksiranije.
„Ipak, opet ne postoji prepoznavanje potencijala onlajn nastave, pa onaj deo koji može da se radi onlajn, poput predavanja gradiva, to se zadržalo u neposrednom kontaktu, a teže stvari su otišle da se dešavaju van nadzora, što mislim da je nekorišćenje mogućnosti koje pruža onlajn nastava. Nastavnici, čak i ako imaju pet godina do penzije, treba da znaju da je to ogroman period i opet moraju da se prilagode.“ – ponovila je.
Sa Katarinom se složio i Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, naglasivši da je Zavod na digitalizaciji radio i mnogo pre epidemije.
Objasnio je da su na jednom testiranju osmaka u onlajn učionici otkrili da 92% đaka ima mogućnost onlajn učenja. On je rekao da su se od svih nas u ovoj situaciji snašla deca, pa onda roditelji i na kraju i svi mi.
„Iz ovoga smo izašli sa novim iskustvom i sada smo u situaciji da telefoni i tableti više nisu problem na času, već su postali alat“ – zaključio je.
Profesor Srđan Verbić istakao je da onlajn nastava i nastava uživo ne menjaju jedna drugu.
„Mi ne treba da kopiramo te dve stvari. Ako treba da izdvojimo jednu najvažniju stvar, to je da moramo da napravimo sistem koji će da kombinuje i iskoriste prednosti i jednog i drugog. Škola je za mnoge stvari nezamenljiva i koliko god se mi trudili onlajn učenici nisu aktivni jer je način komunikacije bitno drugačiji. U školi je teško dići ruku i reći „nastavnice, ja ovo ne razumem“, a zamislite koliko tek hrabrosti treba kad ste onlajn. A sve to još pod uslovom da je predavanje dvosmerna komunikacija, a ne samo snimak. Mi, dakle, ne možemo da izjednačimo onlajn i nastavu uživo, već samo da napravimo jedan komplementaran sistem koji koristi i jedno i drugo.“ – rekao je Srđan Verbić, dodavši da nastavni problem nije „sveta krava“.
„Učenik je na prvom mestu i od njega pokušavamo da napravimo čoveka. Pokušajmo da ih slušamo i da odgovorimo na njihova pitanja.“ – zaključio je Verbić
Samo ću ovo reći. Na jednoj onlajn sednici trećina nastavnika nije bila prisutna zbog tehničkih problema. Mislite šta hoćete. Da li se neko, nekad zapitao, kakve računare imaju nastavnici, imaju li veb kamere, mikrofone, slušalice i dobar internet? Niko. A učenici?
Ili jos bolje, da li deca znaju da koriste laptop, tablet, telefon, kompjuter.
Ono sto je caka jeste da su svi uredjaji podredjeni latinici.Da li prvaci znaju da citaju latinicu.Znaci da treba odrasla osoba da sedi pored deteta i da mu pripremi uredjaj za nastavu.
A da li svi odrasli(bake i deke) koji paze dete prvog, drugog, treceg ili cetvrtog razreda znaju da koriste uredjaje?
Poenta je da tamo ko sedi u vladi odvali neku glupost, bez dublje analize, a posle cemo u hodu da peglamo nelogicnosti.
Onlajn nastava u decembru 2020 godine je odlukom ministarstva organizovana kao kopija redovne nastave. Dakle nisu nastavnici izjednačili ove dve vrste nastave. To je ključna greška, ove dve nastave se previše razlikuju i primena organizacione šeme redovne, na onlajn nastavu je rešenje sa mnogim lošim posledicama.
Onlajn nastava nije nešto od juče, postoje škole koje to praktikuju decenijama (u inostranstvu). Nisu nastavnici ti, koji su trebali da odu u te škole i da saznaju kako se to radi. To je posao za ministarstvo da preko ambasada uspostavi kontakt sa tim školama i na osnovu toga osmisli organizacionu šemu.
Takođe nisam primetio da je sektor ministarstva za digitalizaciju pokrenuo akciju nabavke za škole, grafičkih tabli (10000din) i dokument kamera (15000din). Uz pomoć grafičke table učenik uživo vidi šta nastavnik piše crta i na kraju časa dobije fajl u kome se nalazi zapis celog časa. Grafička tabla je veoma korisna za matematiku, fiziku, hemiju itd. Dokument kamera u realnom vremeno prenosi jasnu sliku papira ispred nastavnika svim učenicima i oni jasno vide sve što nastavnik piše crta, iseče, lepi savija itd. Dokument kamera je veoma korisna za likovno, tehničko, biologiju, hemiju, ima veliko uvećanje pa se vide svi detalji nekog cveta.
Najvažnije je da je pronađen krivac, optužen, osuđen i problem je rešen, NASTAVNICU SU KRIVI. Ovakav pristup će učiniti da sledeći period onlajn nastave bude tri puta lošiji, od ovog dosad viđenog.