”Депресија драматично много зависи од услова живота, од социјалног миљеа, од тога колико осећате да имате подршку и перспективу.” – казао је др Александар Димитријевић, клинички психолог и психоаналитичар.
Он је, у подкасту ”На кафи са психологом” говорио о депресији, њеним коренима, изненађујуће слабим ефектима које, према студији, имају антидепресиви али и другим темама важним за ментално здравље.
”Парадоксалан је податак да људи са свим тешким менталним поремећајима, попут схизофреније и слично, боље живе и боље напредују у сиромашним земљама него у богатим, у сеоским срединама него у градским. То је вероватно због тога што су изазови мањи и онда се лакше уклопиш, мање се очекује од тебе, па сам поремећај не ствара тако велике проблеме.” – објаснио је др Димитријевић.
Он је покушао да, из угла психолога, објасни шта је заправо депресија и како код људи препознаје њене симптоме.
”Ја кад разговарам с људима, увек обратим пажњу на две ствари. Да ли се променио ритам спавања? Да ли не можеш да заспиш? Да ли не можеш да се пробудиш? Да ли кад се пробудиш имаш осећај да се уопште ниси одморио? Да ли се будиш безброј пута током ноћи? Да ли се пробудиш у два ујутру, па не можеш да заспиш? Да ли има ноћних мора итд… Спавање, сан вам најбоље показује да ли је организам у правилном ритму или нешто није како треба” – истиче др Димитријевић.
Додаје да постоје истраживања која показује да су ранораниоци емоционално стабилније особе.
”Ја никад нисам био раноранилац, али мени то има логике. Ако је сан стабилан, осећања су стабилна.” – тврди овај психолог.
Друго питање које овај доктор поставља јесте да ли је дошло до промена у концентрацији.
”Да ли осећате да не можете да читате, учите, пратите разговор као раније? Да ли осећате кад вас нешто заинтересује, да не можете да престанете да мислите о томе? И ако вас неко нешто пита, ви га не чујете, и даље мислите о томе? Изнова и изнова, свакодневно… Концентрација је најфинија и најскупља ментална функција која прва пропада, а последња се опоравља. Кад пратите посебно пацијенте у психијатријским болницама, опоравиће се мишљење, перцепција, социјална комуникација. Али пацијент је спреман да сам настави да живи АКО се опоравила концентрација.” – открива др Димитријевић.
Каже да ако ту види, на та два параметра, сан и концентрација, да се нешто десило, то су ми као два сеизмографа који кажу да негде постоји земљотрес.
”Мање или више кад год на крају установим да је нека особна депресивна, сржни проблем, ако занемаримо услове живота, нервне ћелије, који су сви важни, сржни проблем у психолошком смислу је самопоштовање. Да ли и даље верујем да сам компетентан, привлачан, да има неко коме је занимљиво да разговара са мном и било шта слично томе. Депресија на известан, драматично моћан начин уништи ваше самопоштовање, тако да постоје тренуци када уопште не можете да поверујете да ви нешто вредите и да ће се то икада променити. Или, ако вам неко каже другачије, ви у то не верујете.” – објаснио је др Димитријевић.
Проблем са самопоштовањем даље води ка другим проблемима.
”Велики број људи мисли да би боље било да се нису ни родили, да су оптерећење, да немају никакву шансу. А све и да успем, па шта, као да сам неком важан?” – казао је овај психолог.
Додаје да кад год вам неко буде рекао да зна тачан одговор и да је он само један, одмах бежите.
”Нема једног тачног одговора, има јако много детаља.” – тврди др Александар Димитријевић.