”Depresija dramatično mnogo zavisi od uslova života, od socijalnog miljea, od toga koliko osećate da imate podršku i perspektivu.” – kazao je dr Aleksandar Dimitrijević, klinički psiholog i psihoanalitičar.
On je, u podkastu ”Na kafi sa psihologom” govorio o depresiji, njenim korenima, iznenađujuće slabim efektima koje, prema studiji, imaju antidepresivi ali i drugim temama važnim za mentalno zdravlje.
”Paradoksalan je podatak da ljudi sa svim teškim mentalnim poremećajima, poput shizofrenije i slično, bolje žive i bolje napreduju u siromašnim zemljama nego u bogatim, u seoskim sredinama nego u gradskim. To je verovatno zbog toga što su izazovi manji i onda se lakše uklopiš, manje se očekuje od tebe, pa sam poremećaj ne stvara tako velike probleme.” – objasnio je dr Dimitrijević.
On je pokušao da, iz ugla psihologa, objasni šta je zapravo depresija i kako kod ljudi prepoznaje njene simptome.
”Ja kad razgovaram s ljudima, uvek obratim pažnju na dve stvari. Da li se promenio ritam spavanja? Da li ne možeš da zaspiš? Da li ne možeš da se probudiš? Da li kad se probudiš imaš osećaj da se uopšte nisi odmorio? Da li se budiš bezbroj puta tokom noći? Da li se probudiš u dva ujutru, pa ne možeš da zaspiš? Da li ima noćnih mora itd… Spavanje, san vam najbolje pokazuje da li je organizam u pravilnom ritmu ili nešto nije kako treba” – ističe dr Dimitrijević.
Dodaje da postoje istraživanja koja pokazuje da su ranoranioci emocionalno stabilnije osobe.
”Ja nikad nisam bio ranoranilac, ali meni to ima logike. Ako je san stabilan, osećanja su stabilna.” – tvrdi ovaj psiholog.
Drugo pitanje koje ovaj doktor postavlja jeste da li je došlo do promena u koncentraciji.
”Da li osećate da ne možete da čitate, učite, pratite razgovor kao ranije? Da li osećate kad vas nešto zainteresuje, da ne možete da prestanete da mislite o tome? I ako vas neko nešto pita, vi ga ne čujete, i dalje mislite o tome? Iznova i iznova, svakodnevno… Koncentracija je najfinija i najskuplja mentalna funkcija koja prva propada, a poslednja se oporavlja. Kad pratite posebno pacijente u psihijatrijskim bolnicama, oporaviće se mišljenje, percepcija, socijalna komunikacija. Ali pacijent je spreman da sam nastavi da živi AKO se oporavila koncentracija.” – otkriva dr Dimitrijević.
Kaže da ako tu vidi, na ta dva parametra, san i koncentracija, da se nešto desilo, to su mi kao dva seizmografa koji kažu da negde postoji zemljotres.
”Manje ili više kad god na kraju ustanovim da je neka osobna depresivna, sržni problem, ako zanemarimo uslove života, nervne ćelije, koji su svi važni, sržni problem u psihološkom smislu je samopoštovanje. Da li i dalje verujem da sam kompetentan, privlačan, da ima neko kome je zanimljivo da razgovara sa mnom i bilo šta slično tome. Depresija na izvestan, dramatično moćan način uništi vaše samopoštovanje, tako da postoje trenuci kada uopšte ne možete da poverujete da vi nešto vredite i da će se to ikada promeniti. Ili, ako vam neko kaže drugačije, vi u to ne verujete.” – objasnio je dr Dimitrijević.
Problem sa samopoštovanjem dalje vodi ka drugim problemima.
”Veliki broj ljudi misli da bi bolje bilo da se nisu ni rodili, da su opterećenje, da nemaju nikakvu šansu. A sve i da uspem, pa šta, kao da sam nekom važan?” – kazao je ovaj psiholog.
Dodaje da kad god vam neko bude rekao da zna tačan odgovor i da je on samo jedan, odmah bežite.
”Nema jednog tačnog odgovora, ima jako mnogo detalja.” – tvrdi dr Aleksandar Dimitrijević.