У трци за профитом трговци маме децу неквалитетним слаткишима сумњивих произвођача, а једини засебан пропис који уређује ову област односи се на издавање школског простора
Чизбургер и пица од желатина, сок од манга у којем нема ни сока ни манга, киселе траке посуте кристал шећером налазе се на рафовима бројних продавница које раде у оквиру школа. Иако статистика упозорава да је у Србији свако осмо дете гојазно, ове трговине не подлежу посебним прописима и, сем моралне, немају никакву другу обавезу да на полицама држе квалитетне намирнице. Једини посебан пропис који постоји у овој области односи се на – издавање простора. Наиме, одлуку о рентирању доноси школски одбор, али сагласност даје Дирекција за имовину. Затим се чека мишљење Министарства просвете да ли се издавањем простора ремети нормално обављање наставног процеса. И ту се сва надлежност ресорног министарства завршава. Шта је на полицама у продавници, казали су нам, они не контролишу већ тржишна инспекција. А тржишна инспекција, односно Министарство трговине, на питања „Политике” о контроли ових трговина није одговорило.
Наставници из школа с којима смо разговарали кажу да су пре десетак година тржишни инспектори долазили да пре отварања обаве пријем објекта, али да се с том праксом престало. Тако да улога инспектора остаје на родитељима, који пријаве на понуду трговине могу да упуте инспекцији ослањајући се на Закон о заштити потрошача.
А у трци за профитом, продавци ученике маме јефтиним слаткишима сумњивих произвођача. Стручњаци упозоравају да само једна шака гумених бомбона има исту количину калорија као три кувана јајета, али да од њих организам не добија ништа корисно.
Нутрициониста Јована Срејић подсећа да слаткиши, као и сви други прехрамбени производи богати шећером, увлаче организам у зачарани круг. Прво подижу ниво шећера у крви, што изазива лучење велике количине инсулина и наглог пада гликемије. А када ниво шећера драстично падне, поново се јавља жеља за новом количином слаткиша. Све то може изазвати не само гојазност већ и дијабетес. Али ту се списак невоља које изазива шећер не завршава: висок ниво триглицерида и масноће у крви, а где су масноће ту је и повећан ризик од настанка болести срца и крвних судова.
– Такође, шећер смањује активност имуносистема: бела крвна зрнца су чак 40 одсто мање ефикасна у борби против бактерија, што почиње 30 минута након конзумирања слаткиша и траје четири сата. Мења се понашање детета, па оно може постати агресивно, хиперактивно, смањити му пажњу, јер ниво адреналина скаче, десет пута је виши од нормалног, и остаје висок и до пет сати након конзумирања слаткиша. После оброка богатог шећером много теже се учи, због чега га посебно треба избегавати током школских ужина – објашњава Јована Срејић и додаје да нису сва деца једнако осетљива на шећер, али да највећи проценат њих припада групи изузетно осетљивих.
А најрањивији су предшколци јер се, како објашњава наша саговорница, мозак интензивно развија, што га чини посебно рањивим.
Као водич родитељима шта не паковати у торбе за ужину може послужити савет: што се више слова Е налази на амбалажи, то је више разлога за избегавање те намирнице. Иза ове ознаке крије се порука да производ садржи адитиве који храну одржавају дуже свежом, дају јој бољи укус и привлачнију арому.
– А хемија из хране пре свега негативно утиче на дигестивни тракт, а онда узрокује многе друге проблеме попут алергије и преосетљивости – додаје Јована Срејић.
Наша саговорница истиче да је идеална ужина лагана и да родитељи треба да се воде сазнањем да је то добар тренутак да деца унесу у организам свеже воће или поврће у комбинацији с јогуртом, овсеним пахуљицама или протеинским прахом од бундеве или сусама.
Извор: Политика