Која документа су потребна за породиљску надокнаду

новембар 16, 2016

Иако су дата обећања да ће измењени Закон о финансијској подршци породици с децом бити усвојен до пролећних избора, с обзиром да је јавна расправа завршена још почетком јануара ове године, он се још увек није нашао у парламенту.
beba
 
Још током лета 2014. године удружења грађана Родитељ, Центар за маме и Србија у покрету су у оквиру кампање “П(Б)раво за маме” иницирала доношење измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, а нарочито у делу који се односи на начин исплате накнада запосленим женама током породиљског одсуства.
Наиме, нови закон омогућио би да се накнаде уплаћују директно породиљама, уместо преко послодаваца, који потом рефундирају средства од Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Садашња пракса у првом реду иде на штету породиља, које накнаде добијају са великим закашњењем. Успорене трансакције су додатно отежане тиме што послодавци често не поштују закон или пак сами имају проблем да рефундирају новац од Министарства.
– Иако закон уређује системски, новчани и временски оквир помоћи запосленим мајкама и трудницама, рокови предвиђени њиме се свакодневно крше, што за резултат има породице са малим бебама чија су месечна примања умањена за плату породиље и то у тренутку када су им животни трошкови нагло повећани, каже Бојана Селаковић, чланица УО Удружења Родитељ и иницијаторка измене закона. Уз то, како додаје, да би се у Србији остварила породиљска накнада, потребно је “преко 100 докумената, док дуга, компликована и захтевна процедура привреду кошта 690 милиона динара годишње”.
Током кампање удружења грађана министар рада Александар Вулин је подржао иницијативу, “сликао се с представницама удружења” и обећао да ће закон бити промењен до краја 2014. У међувремену, како каже Селаковић, процењено је да постоји потреба да се и друге одредбе закона редефинишу и преиспитају, најпре оних које се тичу родитељског и дечијег додатка, као и права на накнаду породиљама ангажованих по основу ауторског уговора и уговора о делу.
– Радна група је почела са радом у септембру 2014 године, и у њеном раду су учествовале представнице ова три удружења. Међутим, процес се одужио. У радној групи су били представници различитих ресора, често са недовољно почетних информација од својих министарстава, без довољно овлашћења да самостално иступају, уз минимум међусекторске комуникације итд., каже Селаковић.
Министар је потом обећао да ће закон бити промењен до краја 2015, међутим, тада је окончан тек нацрт, а јавна расправа завршена почетком јануара 2016.
Током расправе прихваћен је предлог о директној исплати накнада породиљама, али не и право на накнаду породиљама ангажованих по основу ауторског уговора и уговора о делу.
Из Министарства за рад и социјална питања кажу за Данас да овај закон после јавне расправе “због расписивања избора није упућен у даљу процедуру”.
– Како је формирана нова влада, Нацрт закона мора поново проћи фазу добијања мишљења надлежних органа. Потом ће бити упућен у даљу процедуру ради доношења до краја ове односно почетком следеће године, кажу у Министарству.
Мањкавости поступка
Бојана Селаковић истиче да образложења о поновним консултацијама због избора “више нису легитимна”, јер је прошло више од пет месеци од формирања Владе, а надлежни ресори су мање-више остали исти.
– Читав процес усвајања измена овог закона показао је и мањкавости поступака за доношење прописа у Србији генерално. Иако је у овом случају постојала укљученост дела цивилног друштва, суштински је она обесмишљена непотребним одуговлачењем процеса, мањком међусобне координације између различитих ресора и што је најважније одсуством политичке воље да се до краја испоштује воља грађана, у овом случају мајки мале деце, каже Бојана Селаковић.
Неопходна документа
Да би породиље дошле до додатка од докумената им је потребан – извештај о привременој спречености за рад, извод из матичне књиге рођених, фотокопија здравствене књижице, фотокопија радне књижице, решење послодавца о праву на породиљско одсуство, потврда о пријави-одјави осигурања, уговор о раду, захтев о висини зараде за 12 месеци, исплатни листић, извод из банке о заради за 12 месеци, пореска пријава о плаћеном порезу и пореска пријава о плаћеном доприносу.
Пише: М. М. Стевановић
Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама