Које школе најрадије уписују наши мали матуранти

9 јула, 2018

Више ђака хоће на занат него да учи информатику

Данас почиње упис у средње школе и попуњавање листе жеља за оне који нису распоређени у првом кругу. Повећано интересовање за трогодишње профиле
Конкуренција за упис у ИТ гимназије у великим градовима била је жестока, док ће у многим мањим местима рачунарске учионице остати празне. Од 60 школа које уписују ове ђаке места је остало у 39. У чак 25 гимназија за рачунарска одељења пријавило се мање од десет ђака. У Бору, Босилеграду, Владичином Хану, Шиду, Новом Бечеју, Књажевцу и Сокобањи није се пријавио ниједан ученик.
Ученицима није била довољна мотивација ни то што су у ИТ индустрији највеће зараде, што се тренутно тражи 20.000 стручњака у овој области, а није их мотивисала ни велика кампања државе, па ни продужавање рока за пријаву. Истина, за полагање пријемног испита пријавила су се 2.772 ђака, на предвиђених 1.260 места. У првом кругу распоређена су 883 ученика, међу њима њих 77 у градовима где због малог интересовања одељења вероватно неће бити формирана. Ипак, скок у односу на прошлу годину је велики, када се пријавило свега 556 малих матураната, а уписана су 174 ђака.
– Укупно 42 рачунарска одељења гимназија биће сигурно формирана – најављује за “Новости” Александар Пајић, помоћник министра просвете. – То је огроман успех у односу на прошлу годину. Сачекаћемо други круг, како бисмо видели да ли ће бити још неко одељење. Тамо где је интересовање недовољно да би одељења била формирана, ученици не треба да брину, јер ће бити распоређени према другој жељи са своје листе.
Гимназије нису попуниле ни специјализована одељења надарених за физику, па је места остало у Београду и Нишу, а у Новом Саду неће ни моћи да формирају одељење, ако се у другом кругу некако не попуни. Ипак, тамо где су попуњена специјализована одељења, углавном су примљени одлични ђаци са великим број бодова и на малој матури и на пријемном испиту.
У осталим одељењима гимназија општи је утисак да је праг спуштен за два, три па и више бодова, јер је промењен начин бодовања, па је учешће резултата на матури са 30 повећано на 40 бодова, а учешће оцена из школе смањено са 70 на 60.
У Првој београдској гимназији, на природно-математичком смеру, праг је са 94,44 спуштен на 91, у Трећој са 97 на 94, а у Земунској са 85,6 на 81,37. У свим београдским гимназијама граница за упис на друштвено-језички смер била је испод 90 бодова. У Трећој гимназији, за билингвално француско одељење било је довољно 85, колико је требало и у Нишу, у Пироту два бода више, а у Новом Саду чак 95 поена.
У Гимназији “Јован Јовановић Змај” у Новом Саду ниједан смер се није могао уписати без 90 поена, а у Нишу, последњи на српско-енглеском смеру гимназије имао је више од регуларног максимума – 103,79. Сви примљени, дакле, имају бодова са такмичења.
– Завршни испит полагало је 71.675 ученика, што је 2.210 више него прошле године. То је први пут од 2000. године да је забележен пораст броја ученика у односу на претходну генерацију – каже Александар Пајић. – Укупно 98 одсто ученика распоређено је у првом кругу, од тога 86 према некој од прве три жеље, а 64 одсто према првој жељи, што је више него прошле године. У првом кругу уписано је 65.690 ђака. У односу на прошлу годину, повећано је и интересовање за трогодишња занимања.
Ученици изгледа и даље шансу виде у занимањима са којима могу да оду у иностранство, па су медицински профили и ове године били најтраженији. Више од 89 бодова за смер медицинска сестра техничар требало је у Новом Саду, Краљеву, Новом Пазару, Сремској Митровици…
У врху листе за медицинске техничаре били су ђаци са скоро максималним резултатима.
За зубног техничара у новосадској школи “7. април” први на листи имао је 97,08, а последњи 91,7 бодова. За фармацеутског техничара више од 90 бодова требало је у Београду, Новом Саду и Нишу, док је смер фармацеутског техничара на енглеском језику у Београду могао да се упише са чак 25 бодова мање.
Праг за медицинске профиле на мањинским језицима био је нижи, па су се у Новом Саду уписивали и са 57 за техничара на мађарском језику, а у Суботици на хрватском са 50 бодова за медицинску сестру васпитача. За разлику од прошле године када је за исте профиле у Новом Пазару на српском језику требало знатно више бодова него на босанском, ове године та разлика се знатно смањила.
Међу стручним школама најтеже је било уписати београдску Електротехничку школу “Никола Тесла”, где последњи на листи за електротехничара информационих технологија има 93,36, а за администратора рачунарских мрежа 91,28 бодова. Стандардно велико интересовање владало је и за правне и економске школе, али је места остало у око 40 школа које имају ове административне профиле.
Промоција дуалног образовања, чини се, дала је резултате, па је интересовање за занате повећано. Ипак, остао је и велики број непопуњених места, па и одељења која неће бити формирана, попут Јагодине, у којој се за ауто-механичара и механичара грејне и расхладне технике пријавио само по један ђак. Међу занатима најмање интересовање је за оне најтеже, у области геологије, рударства и металургије – за ливца, топионичара гвожђа и челика и руковаоца машина на површинским коповима.
Пекаре школују у 32 школе, а у 13 је остало места за други уписни круг. Од 26 школа које образују месаре, квоту је испунило само осам. У преосталих 18 има слободних места. Интересовање није било довољно велико, иако је реч о веома траженом и добро плаћеном занимању. У Руми, на пример, само један ученик се пријавио за месара, па одељење неће ни бити формирано.
Ученици који су распоређени према листи жеља данас и сутра ће се уписивати у жељене школе, а они који нису распоређени данас могу да предају нове листе жеља за преостала слободна места. Они ће се уписивати у четвртак. Места у средњим школама има довољно за све мале матуранте.
Изненадила 13. гимназија
Непријатно изненађење овог уписног рока је 13. гимназија, која важи за једну од најбољих београдских школа. Ове године нису успели да попуне квоту за природно-математички смер, а последњи на листи има свега 58,97 бодова. Прошле године граница за упис била је на висока 93 бода, а деценијама у ову школу долазе само изузетни ђаци. Спуштена је летвица и на друштвеном смеру, али не тако драматично, па је уместо прошлогодишњих 89,69 за упис било довољно 82,47 бодова.
Аутор: И. Мићевић
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама