Које смерове мали матуранти нису желели да упишу ове године – нека одељења потпуно празна

16 јула, 2021

Ове године малим матурантима требало је у просеку четири бода више за упис у гимназије него претходних година.

И док је за неке смерове у познатим београдским гимназијама требало и више од 97 бодова, поједини смерови у техничким школама су остали упражњени.

Foto: Canva

У престоници је највећа навала била на оне гимназије које се воде као “елитне”, смештене у строгом центру града, попут Треће или Четрнаесте београдске гимназије. За природни смер у овим гимназијама је било потребно да ученик сакупи барем 97,08 поена у Трећој, односно 94,33 у Четрнаестој, што би значило да потенционални кандидат мора да има скоро максималан број бодова. Дакле, да је вуковац и да је скоро без грешке одрадио пријемни.

Међутим, исто као што су традиционално гимназије најпопуларније школе у Београду, тако на неким смеровима у техничким школама није било довољно ученика ни да се оформи одељење. Ситуација је слична и у осталим градовима у Србији.

Тако је на смеру за обућара уписан један ученик, а за позив галантеристе нико није био заинтересован у првом уписном кругу. У овој генерацији, изгледа да ћемо добити свега четири нова пекара и три трговца.

У две београдске техничке школе уписано је укупно 11 будућих месара – у Пољопривредној школи Палилула и Хемијско-прехрамбеној технолошкој школи. Такође, занимљиво је да је у првом уписном кругу уписано по три бравара и тапетара и један вртлар.

Зашто ова занимања нису привлачна свршеним основцима објашњава Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

– Људи размишљају у правцу да те занате могу да изуче практично. Односно, на пример, за зидара или армирача могу да завршим за три месеца или ће отићи у Немачку па ће за месец дана научити да зида. Исто важи и за пекаре или месаре. Сви иду на ту причу да то могу да науче у пракси или курс. Зато је предлажем да то буду двогодишње школе са практичном наставом и онда би људи постајали мајстори са навршених 17 година и могу да почну да раде. Такође, можемо да понудимо неке стипендије, курсеве језика, возачке дозволе и тада би уписивали много већи број људи – рекао је Антић.

Он објашњава и да неки смерови у техничким школама апсолутно могу да парирају гимназијама по тражености међу свршеним основцима.

– Тражени су ИТ смерови, па медицинске школе су веома популарне као и туристичко-угоститељске. Са тим смеровима можете свуда да радите после. То су неки послови који су свуда тражени, а посебно бих апострофирао да су та занимања тражена у иностранству. Те школе су посебно популарне у мањим градовима у Србији који имају од 20.000 до 30.000 становника. На пример, тамо су гимназије мање пожељне – каже Антић.

Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама