На учење утичу многи чиниоци. Сваки од њих, на свој начин, мање или више утиче на процес учења и усвајања знања.
Најчешће се наводе следећих седам:
1. Физиолошко стање
За успешно учење изузетно је важно ваше здравствено стање, начин на који се храните, боравак на ваздуху, физичка активност, довољно сна…
2. Мотивација
Одуговлачите почетак учења, досадно вам је док седите изнад књиге, читате, али памтите врло мало, говорите себи како морате да учите, а ипак не учите, кињите себе због тога…
Ово све значи да нисте мотивисани за учење.
Како да пробудите мотивацију?
Главни подстицај учењу јесу позитиван став и воља, угодне мисли, позитивна очекивања. Готово 50% успеха зависи од тога колико имате позитивно гледиште на све око себе. Исход често зависи од очекивања.
Још једна добра техника је да уредите простор за учење. Уредност је пола учења (мисли се на план, радну торбу, сто…). Направите оптималну температуру, нека просторија у којој учите буде осветљена, не мењајте место за учење (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење).
Слушање музике је такође добра стратегија. Музика јача ум, ослобађа креативне способности, чини тело здравим. У књизи „Моцартов ефект” Дон Кампбел наводи да угодна, ненаметљива и тиха музика и до пет пута олакшава учење и мотивише ученика.
3. Рад на часу
Ово подразумева активно присуство на часу (учешће у дискусијама, постављање питања…), записивање белешки, праћење наставе са пуном концентрацијом…
4. Планирање учења
Планирање је јако важно јер повећава ефикасност учења. Врло је битно да направите план учења на дневном и недељном нивоу. Код креирања дневног плана водите рачуна колико предмета ћете учити данас, како ћете их распоредити, направите да план буде реалан и изводљив, да између сваког предмета постоји одмор, да одмор садржи и неку угодну активност (Интернет, одлазак у биоскоп, на пиће и сл).
Прављење недељног плана учења је неопходно јер ви имате и свој приватни живот, интересе и жеље. Креирање недељног плана помоћи ће вам да стекнете радне навике и омогућити контролу над вашим активностима.
Ево једног предлога како би требало да изгледа дневни план учења:
5. Сналажење у материји која се учи
Када учите, врло је важно да разликујете битно од небитног, да сажимате градиво у облику властитих белешки, да уочите кључне речи и појмове, да садржај препричате својим речима тј. да избегнете дословно цитирање и учење напамет.
6. Понављање и увежбавање градива
Веома је битно да понављате градиво које сте прешли као и да знате колико пута то треба учинити. Да би се градиво добро научило, треба да га понављате и након што сте га први пут тачно препричали. Овакав начин учења ће вам помоћи да превазиђете страх на испиту и да течно и разложно одговорите на испитно питање.
САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
- Направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду.
- Учи сваког дана у планираном термину!
- Направи план учења: где ћеш учити, шта и којим редоследом.
- Најбоље је учити за столом, јер одржава будност.
- Поред себе држи само предмете неопходне за учење.
- Увек учи у истом радном простору или кутку, добро осветљеном и проветреном.
- Обезбеди што мирније услове за учење – без музике и телефонских позива.
- Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш!
- Ако ти је „кондиција“ за учење слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш.
- Прво, док си одморан, учи градиво које је теже.
- Пре учења новог градива, подсети се шта си претходно учио из тог предмета.
- Немој да учиш сродне наставне предмете један за другим, да ти се не би све побркало!
- Прави паузе између учења различитих градива, тако смањујеш вероватноћу да се претходно учено градиво заборави или побрка са новим.
- Немој да учиш ноћу! Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење, па ће ти бити много теже да запамтиш градиво.
- Немој да планираш учење одмах после ручка!
- Доказано је да је најефикасније време за учење од 8-11h и поподне од 16-19h.
- Ако нешто не разумеш – питај некога да ти објасни!
ЈОШ НЕКОЛИКО КОРИСНИХ САВЕТА ЗА УСПЕШНИЈЕ УЧЕЊЕ
- Кад год осетиш физички умор или да почињеш да се кочиш од седења, устани, протегни се, уради неколико чучњева, дотакни прсте на ногама без савијања колена…Можеш повремено и да одеш на трчање, тако да ти кисеоник „проструји“ телом и мозгом.
- Узимај мање оброке, узимај их често ако си гладан, немој да се изгладњујеш, али не треба ни да се преједеш.
- Намирнице „добре за мозак“: риба, овсене пахуљице, мусли, банана, авокадо, прокељ, зелена салата, диња, кикирики, чај од нане.
- Свеж ваздух помаже да будеш концентрисан, зато често луфтирај просторију у којој учиш.
- Редовно довољно спавај – кад се физички не осећаш добро, кад си неиспаван, ни мозак тада не функционише најбоље.
Напишите одговор