Polemike koje poslednjih dana uzburkavaju prosvetnu javnost, a tiču se izbora kandidata na mesto profesora srpskog jezika i književnosti u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu, pokrenule su važno pitanje – koji su zapravo kriterijumi za izbor kandidata koji će biti raspoređen na upražnjeno radno mesto i da li postoji prostor za manipulaciju i izbore zasnovane na ličnim afinitetima pojedinaca.
Kada je reč o uslovima koje, po Zakonu, kandidat treba da ispuni, oni su prilično opšti i obično ih ispunjavaju svi koji se na konkurs jave. Kandidati treba da imaju odgovarajući stepen i vrstu obrazovanja, da budu psihički i fizički zdravi i sposobni za rad sa decom, da imaju potvrdu da nisu osuđivani. Moraju biti državljani Srbije i poznavati jezik na kom se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad.
Sve ostalo (godine staža, ostvareni rezultati, socijalni status) komisija nije u obavezi da uzme u obzir prilikom konačnog izbora kandidata. Komisiju koja vrši izbor sastavlja i imenuje direktor škole.
S obzirom na to da ne postoje sasvim jasni kriterijumi za izbor kandidata, kao i na činjenicu da komisiju bira direktor, te da komisija nije u obavezi da obrazlaže svoj izbor, jasno je da je prostor za manipulaciju veliki.
Kada se na to doda da upravo direktor odlučuje o eventualnim žalbama kandidata koji nisu izabrani, dolazimo do toga da je cela procedura izgubila smisao.
Za dnevni list Danas na ovu temu govorila je i Jasna Janković, predsednica USPRS.
Ona podseća da je dogovor sa prethodnim ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem bio da prednost pri zapošljavanju na neodređeno imaju kandidati koji su dugo u sistemu, ali napominje da je to bila samo preporuka, a pred zakonom su svi jednaki.
Do sada je u četiri konkursna kruga otvoreno 10.500 radnih mesta.
– Pošli smo od toga, a Šarčević se sa nama složio, da ako neko na određeno vreme radi godinama, verovatno u najvećem broju slučajeva radi dobro čim direktor nije našao nekog drugog. Međutim, na terenu su se dešavale svakojake situacije. Dešavalo se da ljudi posle mnogo godina rada ostanu bez posla, a da ih u nekim slučajevima zamene kolege sa tek završenim fakultetom zato što partija hoće da zbrine svoje kadrove – priča Janković.
Ona smatra da kriterijume za izbor najkvalitetnijih nastavnika nije nemoguće napraviti, a na pitanje zašto ne postoje odgovara: zato što onima koji organizuju život škole to ne odgovara.
– Mi smo napravili jedan začarani krug direktora poslušnika koji isključivo čekaju šta će im reći Ministarstvo prosvete da bi dobili još jedan mandat i koji ne gledaju kao menadžeri svoju školu. Zato škole gube na kvalitetu, a ako želimo to da promenimo, prvo moramo da promenimo način izbora direktora. Ako smo uspeli da napravimo kriterijume za bodovanje tehnoloških viškova, što je izuzetno osetljivo, sigurna sam da možemo i kriterijume za zapošljavanje najkvalitetnijih nastavnika. Ako nema kriterijuma, jasno je da se za kandidate opredeljujete po ličnom nahođenju – smatra Janković.
Najbolji zaobilaze škole
Jasna Janković kaže da ne poznaje kandidate koji su se prijavili na konkursu u Gimnaziji „Svetozar Marković“, ali iz biografije Milana Petrovića zaključuje da je nastavnik kakvim bi se ponosila svaka škola. Nažalost, dodaje, nije svaka škola u Srbiji takva.
– Suština je u tome da ovakvim dešavanjima odbijamo najbolje od rada u školi. Nama već nedostaju nastavnici matematike, informatike, stranih jezika. Uskoro ćemo doći u situaciju da nam fale i nastavnici srpskog jezika. Šta onda da očekujemo od obrazovanja? – pita Janković.