Надарена деца би могла да имају мање проблема када је у питању праћење градива у школи или развијања својих капацитета. Међутим, постоје други проблеми са којима би се могли сусрести.
Најчешће се надарена деца издвајају у групи, баш због начина на који размишљају или на који се понашају. Због тога могу бити мета задиркивања вршњака или се једноставно могу осећати одбаченим.
Управо су то проблеми које могу имати надарена деца, а који се никако не смеју запостављати.
Родитељи надарене деце врло често могу имати потешкоћа у васпитању своје деце, са којима морају на посебан начин да се опходе.
Осим праћења развоја сваког детета, родитељи морају бити свесни и утицаја вршњака на дете, поготово у школском узрасту.
Делује као да је лако усмеравати дете које је већ природно надарено и то је оно што сваки родитељ жели – да његово дете буде успешно и задовољно. Међутим, понекад пут до успеха и до сазревања код надарене деце може бити веома тежак.
Најчешћи проблеми надарене деце су:
Однос са вршњацима
Деца могу да примете када се неко у њиховој групи разликује и истиче по нечему. Често “најгоре” прођу они који су природно надарени и којима школско градиво не представља проблем – него га олако савладавају.
Баш та деца могу имати највише проблема са другарима који једноставно не могу да схвате да они уживају у школи и у учењу и да имају потребу да науче и више од онога што се од њих у том тренутку тражи.
Начин на који се надарена деца боре са таквим притиском од стране вршњака, који их најчешће исмевају баш због тога што воле да уче, може бити веома дестркуктивно.
Тада се надарена деца суздржавају и неиспољавају своја интересовања на начин на који би желели него у мери у којој друга деца неће сматрати “претераним”. Тако се они труде да буду део групе, да се на што бољи начин уклопе међу вршњаке.
Страх од задиркивања од стране вршњака код надарене деце је присутан у још већој мери него код друге деце.
Међутим, то не мора да преовлада код свакога, па се тако деца са јачом личношћу лакше боре са овим проблемом. У томе су им највећи савезници родитељи и подршка коју им они пружају.
Проблем надарене деце са вршњацима није само социјалног карактера. Они се осећају изоловано не само зато што их друга деца доживаљавају као другачије, него и то што је њима повремено досадно током часова јер немају менталну акивност на нивоу на ком им је потребна, док друга деца немају тај проблем.
Усмеравање
Иако звучи бесмислено – надарена деца могу имати проблем са тим што им све иде олако и што им ништа није тешко.
Међутим, то јесте проблем са којим се не сусрећу остала деца која се свакодневно труде да се у нечему пронађу – у нечему што ће им ићи од руке.
Често баш деца која нису нарочито надарена буду успешнија у даљем школовању – због тога што су сву своју енергију и сав свој капацитет усмерили на једну ствар, од које не одустају и за коју се залажу.
Надарена деца могу доживети разочарење због тога што не могу да пронађу шта их то највише интересује, а образовни систем им не помаже у том проблему, него им пружа могућност да од свему подједнако уче.
Родитељи су, као и увек, у улози да помогну свом детету и у овим проблемима. Понудите му решење тако што ћете му дати прилику да испроба све што мисли да га интересује, па да временом одлучи шта му је најинтересантније и чиме жели да се бави у животу, односно на шта ће се фокусирати.
Упишите дете у музичку школу уколико мисли да га то интересује, понудите му различите врсте хобија или учења вештина, разговарајте са њим – дајте му прилику да вам образложи свој проблем са опредељењем за одређену област. Бтино је само да га подстичете да се увек проналази и да том процесу никада не мора бити крај јер се на тај начин усавршава.
Управљање очекивањима
Када се неко дете препозна као веома надарено – од њега се онда и очекују нека посебна постигнућа у скоро свим областима живота. Када дете са тим притисцима и очекивањима одраста – то што је надарен може да му постане само терет, а не подстрек да искористи свој потенцијал.
Осим тога, то што је неко дете надарено и високо интелигентно, не значи да нема мане и неке недостатке. Колико је битно да оно буде свесно своји потенцијала и капацитета, толико је битно да зна и која су му ограничења, како не би наилазио на разочарења и како не би од себе очекивао немогуће.
Извор: osnovneskole.edukacija.rs