Управљање разредом и одржавање дисциплине на часу сматра се једним од најстреснијих задатака сваког учитеља, а нарочито оног који је нов у том послу. Такође се наводи као један од главних узрока због ког се просветни радници одлучују да напусте посао у школи.
Зато није необично што су учитељи и наставници увек у потрази за новим, ефикаснијим начинима да дугорочно реше проблем дисциплине на часу и „доскоче“ ђацима који су склони томе да праве проблеме током наставе.
Један од приступа који често примењују је и групна казна – кад због поступака неколико оних који су бучни, немирни или не поштују правила буде кажњен цео разред. Често су то изненадна усмена испитивања или, у млађим разредима, забрана изласка на одмор или час физичког.
Овакве казне ретко или никад не поправљају понашање оних појединаца који су за њих одговорни, па се онда поставља питање…
Зашто се уопште користи групна казна?
Колективна казна заиста даје неке резултате – тренутно. Примера ради, ако читав разред буде кажњен тако што ће морати да очисти школско двориште од смећа јер не неколицина ђака бацила нешто ван канте за смеће, иза њих ће остати чисто двориште, а вероватно и мало мање смећа сутрадан.
Свака казна се заправо базира на идеји да ће искуство које је деци наметнуто бити довољно непријатно да их наведе да промене понашање у будућности.
Бихеjвиористи чак користили ову технику у истраживању на пацовима током шездесетих година прошлог века. Те технике су затим усвојене у учионицама и (не баш на срећу) остале су до данас.
Као што је постојала идеја да ће казна поправити понашање појединца, тако је и колективна казна прихваћена од стране оних који је примењују као начин да се дисциплина успостави и тако што ће група вршити утицај на појединце. На тај начин би, заправо, они који су кажњени иако нису криви, требало да на неки начин изврше утицај на оне који су криви да промене своје понашање. Јер – ко жели да проведе одмор чистећи двориште?
Заправо, колективна казна је начин да се велики терет скине с леђа учитеља и пребаци се на оне који могу да изврше утицај као вршњачка група. .
Други разлог који наводе они који су присталице колективне казне јесте тај што верују да ће на тај начин подстаћи снажнији тимски дух. Идеја је да се створи атмосфера у којој цела група преузима одговорност за поступке сваког појединца, што би их, у теорији, зближило. Као у војсци.
Зашто је колективна казна, ипак, лоша идеја?
Два су основна разлога. Први је морални, а други тај што је мало вероватно да на дужи рок колективна казна доноси било какав бенефит.
Идеја да би група требало да буде одговорна за поступке појединаца заправо је у супротности са теоријом индивидуалне одговорности која треба да постоји у савременом друштву. Законски и морално – сваки појединац одговоран је за своје поступке и мора сносити последице за њих.
А, поред тога, једноставно речено, нити је разумно нити је фер казнити једно дете због поступака другог. Зашто је онда то прихваћено у школском окружењу?
И коначно, сада постоје јасни емпиријски докази да казна није ефикасна и не поправља проблематично понашање.
Истраживања показују да чак казне појачавају будуће проблематично понашање. Разлог је тај што се ђаци често лоше понашају управо кад су искључени и игнорисани од стране учитеља и других ђака. А искључени и игнорисани буду онда кад читав разред због њих трпи казну. И тако се улази у зачарани круг…
Које су алтернативе колективној казни?
Колективне казне наставници обично користе кад ученици не поштују правила понашања па је у разреду бука или причају уместо да раде, покушавају да изађу из реда и слично.
С обзиром на то да су оваква понашања резултат оних ситуација у којима ђаци нису на прави начин ангажовани, прво што школе могу да ураде је да покушају да то промене.
Ово се, укратко, постиже креирањем занимљивих интерактивних часова, који би подразумевали игре, квизове, занимљиве пројекте, али и стварањем безбедног и пријатног окружења за учење. Ученик који је на часу ангажован и коме је представљена интересантна тема, ређе ће се понашати лоше.
Технике подучавања које подразумевају да је учење засновано на томе да се ђацима пре свега помогне да схвате смисао тога што уче и разумеју зашто је то важно, па тек онда да им се представи градиво могу помоћи да се ређе дешавају инциденти и лоше понашање.
Кад се лоше понашање ипак деси, уместо колективне казне и других метода које ученике заправо додатно искључују, наставници могу имплементирати стратегије попут групног, заједничког подсећања на правила.
Извор: theconversation.com
Приредила: А. Цвјетић