Питање када детету дати први џепарац и колико новца недељно издвојити за то, у неком тренутку себи постави сваки родитељ. Али, одговор ретко зависи само од година детета — више је реч о зрелости, навикама породице и ономе што дете већ разуме о новцу.
Руски психолог Михаил Лабковски, чији се савети о родитељству преносе и код нас, сматра да је важно детету дати џепарац од шесте године, јер то дете учи да самостално доноси мале одлуке — вештина која му касније помаже и код много крупнијих животних избора.
Стручњаци са портала Психоцентрала додају практично правило које се провлачи кроз готово све савремене савете: џепарац треба да буде редован и увек истог износа, усклађен са буџетом породице. Ако дете потроши сав новац пре рока, не треба му давати додатни, већ искористити тај тренутак за разговор о планирању — јер дете тако учи да свака одлука има последицу.
Шта саветују стручњаци о висини и динамици исплате
Независно од тачног износа, савремени савети родитељима (нпр. из недавног текста портала Бизлифе поводом повратка у школу) своде се на неколико принципа:
Препустите детету да само одлучи како ће распоредити добијени новац, чак и кад се родитељ не слаже са избором — погрешна куповина је вредна лекција, не разлог за казну или додатни новац.
Вежите џепарац за конкретан циљ кад год је могуће — дете које штеди за нешто што само жели (играчку, слушалице, књигу) брже разуме смисао одлагања потрошње.
Укључите дете у планирање породичних куповина (нпр. школски прибор) — поређење цена и бирање унутар буџета учи га финансијској писмености боље од било ког предавања.
Млађој деци дајте новац на краћи рок (недељно), јер још не умеју да распореде већу суму за цео месец; старији, средњошколци, могу прећи на месечну динамику.
Предлог недељног џепарца по узрасту — засновано на данашњим ценама
У наставку доносимо оријентациону табелу недељног износа џепарца по узрастима, усклађену са ценама у Србији. Износи у табели су оквирни предлог, не измерени просек, и свака породица их прилагођава свом буџету.
| Узраст детета | Недељни џепарац (РСД) | Шта би требало да покрије |
|---|---|---|
| Предшколски узраст (до 6 год.) | 0 дин. | Новац се још не уводи; дете учи вредност новца кроз заједничку куповину |
| Први разред (7–8 год.) | 300–500 дин. | Једно пециво или грицкалица понекад, уз могућност да нешто не потроши. Ужина се углавном носи од куће. |
| Млађи разреди ОШ (9–10 год.) | 500–800 дин. | Ужина мало чешће ван куће, ситна посластица, понека ситница из школске кантине |
| Старији разреди ОШ (11–12 год.) | 800–1.200 дин. | Претходно + повремени излазак (биоскоп, играоница) једном у 2–3 недеље |
| Последња два разреда ОШ (13–14 год.) | 1.200–2.000 дин. | Већа самосталност, превоз, дружења, прве навике штедње за нешто скупље |
| Средња школа (15–18 год.) | 2.500–4.000 дин. | Често се прелази на месечну исплату; износ зависи од тога шта родитељ и даље плаћа директно (превоз, телефон) |
Напомена: код средњошколаца је уобичајена пракса да се џепарац даје једном месечно уместо недељно, јер се сматра да су у том узрасту деца већ довољно зрела да сама испланирају трошење на дужи период — па је износ у табели оквирно прерачунат на недељни ниво ради поређења.
Шта износ заправо треба да покрива
Вреди разликовати две ствари: новац за основне потребе (ужина, превоз) који родитељ обично покрива директно или га урачунава у фиксни део, и џепарац у ужем смислу — новац који дете слободно располаже и учи на сопственим грешкама. Мешање ове две категорије је чест разлог зашто се родитељима чини да је износ или премален или превелик, иако у стварности само покрива две различите ствари.
Не постоји универзално тачан тренутак ни универзално тачан износ — постоји само оно што одговара зрелости вашег детета, могућностима вашег буџета и реалним ценама у вашем граду. Ако дете показује разумевање вредности новца и интересовање да само одлучује о ситним куповинама, вероватно је спремно да добије свој први, скроман, редован износ. Важније од саме цифре јесте доследност — исти дан у недељи, иста сума, и разговор о томе шта је паметно купити, а шта сачувати за касније.