Колико би коштао (неплаћени) рад српске домаћице?

28 августа, 2018

Стручњаци Републичког завода за статистику израчунали су да би плата жене која чисти, пегла и сређује по кући за своје ближње износила најмање 138 евра месечно, односно 1.650 евра годишње

Видно изнервирана немаром својих укућана и њиховом незаинтересованошћу да склањају своје ствари и помажу јој у кућним пословима, једна мама недавно је на „Фејсбуку” окачила ценовник својих дневних „услуга”. Истичући да није ничији слуга, она је нагласила да њен рад кошта 500 динара дневно, а у ту рачуницу улази: распремање кревета – сто динара, слагање одеће – 200 динара, скупљање шољица за кафу – 50 динара, сакупљање осталих ствари – 50 динара, слагање обуће у орман – 50 динара и уношење обуће на терасу – 50 динара.

И док су жене на овој популарној социјалној мрежи углавном аплаудирале овој мами и подсећале је да није „наплатила” кување, прање и пеглање, коментари мушке публике били су подељени – једни су питали ко у кући поправља шпорет, чисти снег и води породицу на море, а други су коментарисали да муж вероватно „ринта” од јутра до сутра, а њу мрзи да „мало” поспреми мало по кући.
Трагајући за одговором на питање како партнери деле послове у домаћинству и колико кошта неплаћени рад домаћице, стручњаци Републичког завода за статистику установили су да просечна српска домаћица за шпоретом проведе сат и по дневно. Патер фамилиас у кухињи се задржава – десет минута. На чишћење и сређивање домаћинства жена сваког дана потроши нешто више од сат времена. Веровали или не, мушкарцима је потребно само 23 минута да стан заблиста као у реклами. И док на прање и пеглање веша жена потроши пола сата дневно, мушкарци се рубљем баве – један минут. Статистички посматрано, припадници јачег пола више се баве поправкама у стану, баштованством и кућним љубимцима него сопственим наследницима. Бројке, наиме, говоре да се наши мушкарци децом баве 16 минута дневно, док се кучићима, цвећем и шрафцигером баве – 45 минута дневно.
Ово су само неки од најзанимљивијих података изведених из студије Републичког завода за статистику под називом „Коришћење времена у Републици Србији 2010. и 2015. године”. Резултати ове студије говоре да жене чак два пута више од мушкараца раде у „другој смени”, односно у домаћинству. Без обзира на то да ли су запослене или не, жене радећи такозване неплаћене послове свакодневно проведу четири сата и 36 минута, а мушкарци два сата и пет минута. А када би жена за све послове које обавља у домаћинству била плаћена по минималној цени сата – њена плата износила би 138 евра месечно, односно 1.650 евра годишње, говори рачуница републичког статистичког завода.
Рачунајући колико кошта неплаћени рад његове супруге, која је „само” мајка и домаћица, један амерички тата на свом блогу је навео колико се наплаћују послови које обавља његова супруга и дошао до фасцинантне цифре од 73.960 долара годишње. У ту цифру ушао је „џепарац” за дадиљу, коју ова породица плаћа 36.660 долара годишње, услуге агенције за чишћење куће, које на годишњем нивоу коштају око 5.200 долара, услуге професионалног кувара, који свој рад наплаћује 240 долара недељно, односно 12.480 долара годишње, прање веша, које се наплаћује 25 долара недељно, односно 1.300 долара годишње, организација породичних прослава, која кошта 900 долара годишње…
Колико би коштао (неплаћени) рад српске домаћице?
Жене које кувају за четворочлану породицу ову услугу наплаћују између 20.000 и 25.000 месечно, а од добре воље куварице зависи да ли ће спремати јело и за рођендане, славе и веће породичне свечаности. Услугу прања и сушења количине веша која стане у једну машину перионице наплаћују између 500 и 750 динара. У ту цену не улази пеглање – кошуља се наплаћује 200 динара, панталоне 150 динара, блуза 120 динара…
Цена чишћења куће, односно стана, зависи од квадратуре и броја сати које домаћица проведе у усисавању, рибању и прању – стандардно чишћење кошта 400 динара по сату, а ова цена се увећава ако је реч о генералном спремању стана након кречења или мањих грађевинских радова.
Бебиситерка своју услугу наплаћује око 200 динара по сату за једно дете, а ако мами и тати падне на памет да је ангажују када оду увече у позориште или викендом, цена те услуге се увећава. Уколико бебиситерку узимате из агенције, имате обавезу да плаћате и чланарину, која износи око 3.000 динара годишње. Мрзи вас да сваког дана идете по бакалук? Има људи који то раде уместо вас, а куповину ствари за домаћинство агенције наплаћују 450 динара, ако је у радња у комшилуку. Ако је дућан у другој зони, цена расте. У случају да сте добро организовани и у радњу одлазите само једном дневно, то значи да одлазак у куповину вреди 164.000 динара годишње.
Породице које на списку станара имају кућног љубимца знају да је шетња свакодневни део бриге о псу. Професионални шетачи паса услугу наплаћују око 400 динара по сату, а одрастао пас мора да се изводи најмање два пута дневно.
Аутор: Катарина Ђорђевић
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама