Средње стручне школе играју кључну улогу у образовном систему и друштву јер нуде ђацима конкретна знања и вештине. Стручне школе припремају ученике за одређена занимања, али истовремено нуде могућност да наставе школовање ако то желе. Средње стручне школе су комбинација теорије и праксе, зато треба првенствено радити на осавремњивању практичне наставе да би ученици били спремни за даљи ток тржишта рада.
Квалитетна практична настава даје бржи пут до запослења. Оно што је битно је и могућност уписа на факултете или струковне студије. Велики број средњих стручних школа нуди одличне могућности за запошљавање у земљи и иностранству. Стручњаци из ових школа зарађују више од оних са факултетском дипломом.
Средње стручне школе су паметан избор за ученике који желе да раде и да наставе школовање са јасном професионалном оријентацијом.
Ово је статистика и приказ школа и смерова у претходном периоду.
Медицинске школе
Број бодова за упис:
Мецинска сестра – васпитач
Београд 78,88; Земун 79,81
Медицинска сестра – техничар
Београд 84,40; Земун 76,29; Звездара 78,12; Ћупријa 85,18; Крагујевац 88,48; Шабац 79,88; Нови Пазар 91,60; Лесковац 89,65.
Козметичар
Земун 76,20; ФФШ 79,31
Фармацеутски техниучар
Београд 81,39; ФФШ 86,72
Зубни техничар
Лесковац 86,85
Огромна јагма се јавља за здравство и социјалну заштиту за једно место конкурише више ученика и када би се анализирало на читавој територији Србије, обично су то све ученици са одличним успехом. Ако се погледа интересовање и план уписа од 2012. до 2023. године видимо да је он само 6% (шк. 2012/13. год. 25346, а 2022/23. год. 23914).
Елетротехничке школе
Електотехничар рачунара
Београд – Стари град 85,63; Београд – Палилула 74,67; Земун 70,44; Крагујевац 83,15; Јагодина 64,13; Кикинда 56,09.
Техничар информационих технологија
Београд Стари град 92,75; Београд Палилула 80,32; Земун 73,11; Крагујевац 92,5; Јагодина 75, 22; Мајданпек 50,07; Кикинда 77, 79; Суботица 82,81; Аранђеловац 78,26.
Техничар за администрирање рачунарских мрежа
Београд 88,44; Земун 72,10; Крагујевац 86,86
Сагледавањем стања у великим градовима видимо да је потребан велики број бодова за упис на смерове у електротехничким школама. У мањим срединама је потребан мањи број бодова.
Такође, ако се погледа број уписаних ученика једини раст бележи смер електротехника која је 2012/13. имала уписано 26500 ученика, а 2022/23. 28933 ученика, што је повећање од 9%.
Пољопривредне школе, 2012/13. године је број уписаних ученика био 17014, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 9740, што је смањење уписа за 43%.
Знамо да демографска слика није била добра, али и да су то занимања која деца нису желела: месар, пекар, па и руковалац пољопривредне технике, цвећар, вртлар, оператер прехрамбених индустрија… Тако је, нпр. у Лесковцу претходне школске године, за образовни профил пекар било потребно 37,78 бодова, за образовни профил месар 47,69… И друга поменута занимања имала су минималан број бодова за упис, али није било заинтересованих ђака, осим за пољопривредног техничара. Рецимо, Пољопривредна школа у Прокупљу, за занимање пољопривредни техничар било је потребно 51,76 бодова, а за ветеринарског техничара 50,87. У Панчеву за ветеринарског техничара 50,83, а за пољопривредног техничара било је потребно 50,80 бодова, док су у Лесковцу деца могла да упишу смер ветеринарски техничар са остварених 54,15 поена.
Највећи пад уписа ученика је у пољопривредним школама, што представља озбиљан проблем одрживости домаће пољопривреде и села.
Шта треба урадити?
Оно што нам треба је боља промоција пољопривредних занимања, маркетинг у основним школама, односно, промовисати модерне аспекте пољпривреде, промоција приче која приказује успешне и младе пољопривреднике.
Да бисмо ово остварили потребне су стипендије и уговори о раду након завршене школе, бесплатни уџебници и превоз.
Такође, од велике користи би било и повећати утицај медија у популаризацији пољопривреде и пољопривредних занимања.
Текстил и кожарство
У текстилне и кожарске школе 2012/13. године уписало се 4105 ученика, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 2499, што је за 40% мање.
Обућар је једно од најнепопуларнијих занимања, па је минималан број бодова за упис био је 49,09, а за галантеристу коже 42,66.
И сами можемо да изведемо закључак да ће се занимања кожарске струке врло брзо угасити ако се не предузму хитне и адекватне мере.
У текстилним школама, можемо рећи да је број ученика задовољавајући и да се деца уписују. Број ученика у одељењу је од 20 до 28.
У Србији постоји 32 школе које изучавају занимања из области кожарства и текстила. Најчешће стручне школе имају по једно или два одељења ових струка.
Сви морамо да се ангажујемо да се ове две гране, у којима је Србија била позната не само у Европи већ и у свету, доведу у врх школа које су тражене.
Трговина и туризам
У трговачке и туристичке школе се 2012/13. год. уписало 24864 ученика, а 2022/23. год. је број уписаних био 17110, што је смањење за око 32%.
У Београду је за смер туристички техничар било потребно 75,33 до 76,97 поена, а за смер хотелијерско – ресторатерски техничар 73,48.
За трогодишња занимања као што је кувар требало је имати 69,44, посластичар 66,78, конобар 65,88 бодова.
Слична је ситуација и у новобеограској школи који образује за исте профиле: туристички техничар 76,97, хотелијерско – ресторатерски техничар 75,29, кулинарски техничар 73,91. Трогодишња: конобар 64,48; кувар 70,02.
У мањим срединама се мало другачије ученици рангирају, јер је потребан мањи број бодова за упис и мањи број ученика конкурише.
Тако је у Аранђеловцу за смер хотелијерско – ресторатерски техничар требало 60,48, кулинарски техничар 62,15, конобар 48,66, а за смер посластичар 54,42 поена.
У мањим градовима занимање конобар, кувар и посластичар није толико тражено као у Београду или другим великим градовима, па је разлика у бодовима потребних за упис и више од 25 бодова. Постоје и потешкоће у попуњавању одељења која броје знатно мање од 28 ученика.
Економија и право
У економске и правне школе се 2012/13. год. уписанло 39532 ученика, а 2022/23. њих 28113, што је, поново, смањење за око 29%.
А овако изгледа списак школа са бодовима потребним за упис:
Прва економска: економски техничар 82,18; финансијско – рачуноводствени техничар 85,86.
Пета економска – Раковица: економски техничар 76,05; финансијско – рачуноводствени техничар 80,89.
Крагујевац: економски техничар 70,82; финансијско – рачуноводствени техничар 72,25; комарцијалиста 70,63.
Бор: финансијско – рачуноводствени техничар 54,82.
Сента: финансијско – рачуноводствени техничар 60,83; комерцијалиста 54,12. У Београду за правног техничара потребно је 78,64 бода.
Заинтересованост за економско-правне струке биће све више у опадању због аутоматизације, дигитализације система и савремених уређаја при раду. Треба се оријентисати на праксу у реалним срединама и специјализованим ИТ смеровима (вођење рачуноводства и књиговодста путем рачунара), потенцирати предузетничка занимања.
Грађевинарство и геодезија
Ако се погледа интересовање и план уписа од 2012. до 2023. године видимо да је дошло до смањења уписа од 19% (шк. 2012/13. год. 74888, а 2022/23. год. 6085). Оваква статистика није у складу са интересовањима и стварним стањем у овој области.
Србија оскудева и у зидарима, а грађевинске школе су нам празне иако се у земљи гради више него икада. Зато смо принуђени да радну снагу у грађевинарству увозимо из Кине, Турске и других земаља, уместо да имамо наше мајсторе и да развијамо домаћу привреду.
Гимназије
Од 110 гиманзија на територији Републике Србије, оне у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу… су изузетно тражене, велики број ученика конкурише и сваки ученик се бори за место више – како на природном тако и на друштвеном смеру. На пример, у Новом Саду за гимназију „Јован Јовановић Змај“ и упис на природно-математички смер, потребно је 97,20 бодова. Гимназија „Светозар Марковић“ за општи смер 91,37, Гимназија „Исидора Секулић“ природно-математички 93,70, а друштвено-језички смер 92,00. Они који би хтели да упишу Гимназију „Лаза Костић“ и морају остварити најмање 86,59 поена за општи, 89,87 за природно-математички смер и 88,71 за друштвено-језички смер.
За Београд, према подацима са прошлогодишњег уписа, на природно-математички смер Девете гимназије минималан број бодова је био 94,50. Тиме је ова гимназија била најтраженија и најтежа за упис у престоници, док је за упис на друштвено-језички смер било потребно 93,20.
А ево и каква је ситуација била у још неким престоничким гимназијама:
Трећа београдска гимназија – природно-математички смер 94,35, на друштвено-језички смер 91,16.
Десета београдска гимназија је трећа по реду: за општи смер је било потребно минимум 93,90 бода.
Пета београдска гимназија за природно-математички смер 92,95, а за друштвено-језички смер 90,91.
Ниш има четири гимназије. У Гимназији „Бора Станковић“ за природно математички смер било је потребно 92,64, а за друштвено-језички 89,46 поена; Гимназија „9. мај“ за општи тип је ”тражила” 83,94 бодова, док је Гимназију „Светозар Марковић“ било могуће уписати са најмање 90,85 поена за природно-математички, а 87,96 за друштвено-језички. У Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ за природно-математички смер требало је 92,50, а за друштвено-језички смер 90,39 поена.
Крагујевац има две гимназије. Прва крагујевачка гимназија на природно математички смер уписала је само ученике који су остварили најмање 90,38, а на друштвено-језички смер 86,17 поена. Другукрагујевачку гимназију било је мало лакше уписати: за природно-математички смер требало је 72,52, за друштвено језички смер 83,52, а за општи 73,46 бодова.
У мањим градовима број уписних бодова је једва 50, чак се ни не попуне одељења, остају полупразна.
Тако је упис у гимназију у Зајечару на природно-математички смер био могућ већ са 60,34, а на друштвено језички смер са 50,11 остварених поена.
Књажевачка гимназија за општи тип ”тражила” је 50,24, јагодинска гимназије не много више: за природно-математички смер 62,30; а за друштвено-језички 52,76.
Зашто је у четири већа града велика потражња за уписом у гимназије?
За то има више разлога. Међу првима је велики број ученика и мотивација родитеља да упишу децу у неку од гимназија. Затим, у већим градовима гимназије имају дугу традицију и углед, па привлаче ђаке и из других места што додатно подише број бодова потребних за упис.
У мањим срединама је мање интересовање за гимназије, те ученици бирају средње стручне школе јер имају могућност за запослење и пролаз прилком уписа на факлутете или струковне студије. Нема пуно конкуренције у мањим местима, већа је конкуренција у медицинским, електротехничким, економско-правним и угоститељско-туристичкоим школама.
Машинство и обрада метала
Што се тиче машинстав и обраде метала 2012/13. год. је број уписаних ученика био 26422, а 2022/23. год. тек 19936, што је смањење уписа за око 25%.
По питању техничких занимања ТШ „Нови Београд“ за упис на смер машински техничар за компјутерско конструисање требало је остварити 62,72 поена, а за смер техничар грејеања и климатизације 63,32.
„Техноарт“ школа за машинство и уметничке занате такође није нарочито популарна, па је тако будући машински техничар за компјутерско конструисање могао да се упише са 54,52, а техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина са 53,02 поена.
Слично је и у Крагујевцу. Средња школа „Кнез Александар Карађорђевић“, смер машински техничар за компјутерско конструисање 60,25; Техничар за компјутерско управљање (CNC) машина 64,60; Техничар за индустријску роботику 55,40.
У Зрењанину је Техничку школу, смер Машински техничар за компјутерско конструисање било могуће уписати са 54,12 поена, а смер Техничар за компјутерско управљање (CNC) машина са 61,81. За смер Техничар мехатронике било је потребно мало више, 64,11.
Занати
Потражња за занатлијама је у порасту. Тржиште рада вапи за квалитетним мајсторима. Цитат „занат је злата вредан“ проситиче из чињенице да мајстор има одличну зараду и слободу у самосталном организовању посла. У скоро свим државама на Балкану, па и у Србији, занатски послови се сматрају мање „вредним“ у односу на канцеларијски и посао који изискује факултетско образовање. Највећи утицај на опредељивање при избору занимања имају родитељи, па ретко који родитељ жели да упише своје дете на занат јер сматра да има низак друштвени статус.
Оно што занатске школе немају је савремена опрема, па вештине које ученици стекну не одговарају увек захтевима тржишта. Зато квалитетна занатска настава треба да има адекватну практичну наставу чиме ће мотивисати ученике да уче.
Слаба је и промоција заната, који се не приказују као успешне и пожељне професије. Оно што можемо да закључимо је да занати нису аутоматизовани и дигитализовани, па делују „застарело“ у поређењу са осталим струкама. Можемо да закључимо и то да ученици ређе добијају стипендије и често не виде шта након школовања, јер нико није урадио белу књигу о занатима.
Аутор: Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа