Srednje stručne škole igraju ključnu ulogu u obrazovnom sistemu i društvu jer nude đacima konkretna znanja i veštine. Stručne škole pripremaju učenike za određena zanimanja, ali istovremeno nude mogućnost da nastave školovanje ako to žele. Srednje stručne škole su kombinacija teorije i prakse, zato treba prvenstveno raditi na osavremnjivanju praktične nastave da bi učenici bili spremni za dalji tok tržišta rada.
Kvalitetna praktična nastava daje brži put do zaposlenja. Ono što je bitno je i mogućnost upisa na fakultete ili strukovne studije. Veliki broj srednjih stručnih škola nudi odlične mogućnosti za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu. Stručnjaci iz ovih škola zarađuju više od onih sa fakultetskom diplomom.
Srednje stručne škole su pametan izbor za učenike koji žele da rade i da nastave školovanje sa jasnom profesionalnom orijentacijom.
Ovo je statistika i prikaz škola i smerova u prethodnom periodu.
Medicinske škole
Broj bodova za upis:
Mecinska sestra – vaspitač
Beograd 78,88; Zemun 79,81
Medicinska sestra – tehničar
Beograd 84,40; Zemun 76,29; Zvezdara 78,12; Ćuprija 85,18; Kragujevac 88,48; Šabac 79,88; Novi Pazar 91,60; Leskovac 89,65.
Kozmetičar
Zemun 76,20; FFŠ 79,31
Farmaceutski tehniučar
Beograd 81,39; FFŠ 86,72
Zubni tehničar
Leskovac 86,85
Ogromna jagma se javlja za zdravstvo i socijalnu zaštitu za jedno mesto konkuriše više učenika i kada bi se analiziralo na čitavoj teritoriji Srbije, obično su to sve učenici sa odličnim uspehom. Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je on samo 6% (šk. 2012/13. god. 25346, a 2022/23. god. 23914).
Eletrotehničke škole
Elektotehničar računara
Beograd – Stari grad 85,63; Beograd – Palilula 74,67; Zemun 70,44; Kragujevac 83,15; Jagodina 64,13; Kikinda 56,09.
Tehničar informacionih tehnologija
Beograd Stari grad 92,75; Beograd Palilula 80,32; Zemun 73,11; Kragujevac 92,5; Jagodina 75, 22; Majdanpek 50,07; Kikinda 77, 79; Subotica 82,81; Aranđelovac 78,26.
Tehničar za administriranje računarskih mreža
Beograd 88,44; Zemun 72,10; Kragujevac 86,86
Sagledavanjem stanja u velikim gradovima vidimo da je potreban veliki broj bodova za upis na smerove u elektrotehničkim školama. U manjim sredinama je potreban manji broj bodova.
Takođe, ako se pogleda broj upisanih učenika jedini rast beleži smer elektrotehnika koja je 2012/13. imala upisano 26500 učenika, a 2022/23. 28933 učenika, što je povećanje od 9%.
Poljoprivredne škole, 2012/13. godine je broj upisanih učenika bio 17014, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 9740, što je smanjenje upisa za 43%.
Znamo da demografska slika nije bila dobra, ali i da su to zanimanja koja deca nisu želela: mesar, pekar, pa i rukovalac poljoprivredne tehnike, cvećar, vrtlar, operater prehrambenih industrija… Tako je, npr. u Leskovcu prethodne školske godine, za obrazovni profil pekar bilo potrebno 37,78 bodova, za obrazovni profil mesar 47,69… I druga pomenuta zanimanja imala su minimalan broj bodova za upis, ali nije bilo zainteresovanih đaka, osim za poljoprivrednog tehničara. Recimo, Poljoprivredna škola u Prokuplju, za zanimanje poljoprivredni tehničar bilo je potrebno 51,76 bodova, a za veterinarskog tehničara 50,87. U Pančevu za veterinarskog tehničara 50,83, a za poljoprivrednog tehničara bilo je potrebno 50,80 bodova, dok su u Leskovcu deca mogla da upišu smer veterinarski tehničar sa ostvarenih 54,15 poena.
Najveći pad upisa učenika je u poljoprivrednim školama, što predstavlja ozbiljan problem održivosti domaće poljoprivrede i sela.
Šta treba uraditi?
Ono što nam treba je bolja promocija poljoprivrednih zanimanja, marketing u osnovnim školama, odnosno, promovisati moderne aspekte poljprivrede, promocija priče koja prikazuje uspešne i mlade poljoprivrednike.
Da bismo ovo ostvarili potrebne su stipendije i ugovori o radu nakon završene škole, besplatni udžebnici i prevoz.
Takođe, od velike koristi bi bilo i povećati uticaj medija u popularizaciji poljoprivrede i poljoprivrednih zanimanja.
Tekstil i kožarstvo
U tekstilne i kožarske škole 2012/13. godine upisalo se 4105 učenika, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 2499, što je za 40% manje.
Obućar je jedno od najnepopularnijih zanimanja, pa je minimalan broj bodova za upis bio je 49,09, a za galanteristu kože 42,66.
I sami možemo da izvedemo zaključak da će se zanimanja kožarske struke vrlo brzo ugasiti ako se ne preduzmu hitne i adekvatne mere.
U tekstilnim školama, možemo reći da je broj učenika zadovoljavajući i da se deca upisuju. Broj učenika u odeljenju je od 20 do 28.
U Srbiji postoji 32 škole koje izučavaju zanimanja iz oblasti kožarstva i tekstila. Najčešće stručne škole imaju po jedno ili dva odeljenja ovih struka.
Svi moramo da se angažujemo da se ove dve grane, u kojima je Srbija bila poznata ne samo u Evropi već i u svetu, dovedu u vrh škola koje su tražene.
Trgovina i turizam
U trgovačke i turističke škole se 2012/13. god. upisalo 24864 učenika, a 2022/23. god. je broj upisanih bio 17110, što je smanjenje za oko 32%.
U Beogradu je za smer turistički tehničar bilo potrebno 75,33 do 76,97 poena, a za smer hotelijersko – restoraterski tehničar 73,48.
Za trogodišnja zanimanja kao što je kuvar trebalo je imati 69,44, poslastičar 66,78, konobar 65,88 bodova.
Slična je situacija i u novobeograskoj školi koji obrazuje za iste profile: turistički tehničar 76,97, hotelijersko – restoraterski tehničar 75,29, kulinarski tehničar 73,91. Trogodišnja: konobar 64,48; kuvar 70,02.
U manjim sredinama se malo drugačije učenici rangiraju, jer je potreban manji broj bodova za upis i manji broj učenika konkuriše.
Tako je u Aranđelovcu za smer hotelijersko – restoraterski tehničar trebalo 60,48, kulinarski tehničar 62,15, konobar 48,66, a za smer poslastičar 54,42 poena.
U manjim gradovima zanimanje konobar, kuvar i poslastičar nije toliko traženo kao u Beogradu ili drugim velikim gradovima, pa je razlika u bodovima potrebnih za upis i više od 25 bodova. Postoje i poteškoće u popunjavanju odeljenja koja broje znatno manje od 28 učenika.
Ekonomija i pravo
U ekonomske i pravne škole se 2012/13. god. upisanlo 39532 učenika, a 2022/23. njih 28113, što je, ponovo, smanjenje za oko 29%.
A ovako izgleda spisak škola sa bodovima potrebnim za upis:
Prva ekonomska: ekonomski tehničar 82,18; finansijsko – računovodstveni tehničar 85,86.
Peta ekonomska – Rakovica: ekonomski tehničar 76,05; finansijsko – računovodstveni tehničar 80,89.
Kragujevac: ekonomski tehničar 70,82; finansijsko – računovodstveni tehničar 72,25; komarcijalista 70,63.
Bor: finansijsko – računovodstveni tehničar 54,82.
Senta: finansijsko – računovodstveni tehničar 60,83; komercijalista 54,12. U Beogradu za pravnog tehničara potrebno je 78,64 boda.
Zainteresovanost za ekonomsko-pravne struke biće sve više u opadanju zbog automatizacije, digitalizacije sistema i savremenih uređaja pri radu. Treba se orijentisati na praksu u realnim sredinama i specijalizovanim IT smerovima (vođenje računovodstva i knjigovodsta putem računara), potencirati preduzetnička zanimanja.
Građevinarstvo i geodezija
Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je došlo do smanjenja upisa od 19% (šk. 2012/13. god. 74888, a 2022/23. god. 6085). Ovakva statistika nije u skladu sa interesovanjima i stvarnim stanjem u ovoj oblasti.
Srbija oskudeva i u zidarima, a građevinske škole su nam prazne iako se u zemlji gradi više nego ikada. Zato smo prinuđeni da radnu snagu u građevinarstvu uvozimo iz Kine, Turske i drugih zemalja, umesto da imamo naše majstore i da razvijamo domaću privredu.
Gimnazije
Od 110 gimanzija na teritoriji Republike Srbije, one u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu… su izuzetno tražene, veliki broj učenika konkuriše i svaki učenik se bori za mesto više – kako na prirodnom tako i na društvenom smeru. Na primer, u Novom Sadu za gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i upis na prirodno-matematički smer, potrebno je 97,20 bodova. Gimnazija „Svetozar Marković“ za opšti smer 91,37, Gimnazija „Isidora Sekulić“ prirodno-matematički 93,70, a društveno-jezički smer 92,00. Oni koji bi hteli da upišu Gimnaziju „Laza Kostić“ i moraju ostvariti najmanje 86,59 poena za opšti, 89,87 za prirodno-matematički smer i 88,71 za društveno-jezički smer.
Za Beograd, prema podacima sa prošlogodišnjeg upisa, na prirodno-matematički smer Devete gimnazije minimalan broj bodova je bio 94,50. Time je ova gimnazija bila najtraženija i najteža za upis u prestonici, dok je za upis na društveno-jezički smer bilo potrebno 93,20.
A evo i kakva je situacija bila u još nekim prestoničkim gimnazijama:
Treća beogradska gimnazija – prirodno-matematički smer 94,35, na društveno-jezički smer 91,16.
Deseta beogradska gimnazija je treća po redu: za opšti smer je bilo potrebno minimum 93,90 boda.
Peta beogradska gimnazija za prirodno-matematički smer 92,95, a za društveno-jezički smer 90,91.
Niš ima četiri gimnazije. U Gimnaziji „Bora Stanković“ za prirodno matematički smer bilo je potrebno 92,64, a za društveno-jezički 89,46 poena; Gimnazija „9. maj“ za opšti tip je ”tražila” 83,94 bodova, dok je Gimnaziju „Svetozar Marković“ bilo moguće upisati sa najmanje 90,85 poena za prirodno-matematički, a 87,96 za društveno-jezički. U Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ za prirodno-matematički smer trebalo je 92,50, a za društveno-jezički smer 90,39 poena.
Kragujevac ima dve gimnazije. Prva kragujevačka gimnazija na prirodno matematički smer upisala je samo učenike koji su ostvarili najmanje 90,38, a na društveno-jezički smer 86,17 poena. Drugukragujevačku gimnaziju bilo je malo lakše upisati: za prirodno-matematički smer trebalo je 72,52, za društveno jezički smer 83,52, a za opšti 73,46 bodova.
U manjim gradovima broj upisnih bodova je jedva 50, čak se ni ne popune odeljenja, ostaju poluprazna.
Tako je upis u gimnaziju u Zaječaru na prirodno-matematički smer bio moguć već sa 60,34, a na društveno jezički smer sa 50,11 ostvarenih poena.
Knjaževačka gimnazija za opšti tip ”tražila” je 50,24, jagodinska gimnazije ne mnogo više: za prirodno-matematički smer 62,30; a za društveno-jezički 52,76.
Zašto je u četiri veća grada velika potražnja za upisom u gimnazije?
Za to ima više razloga. Među prvima je veliki broj učenika i motivacija roditelja da upišu decu u neku od gimnazija. Zatim, u većim gradovima gimnazije imaju dugu tradiciju i ugled, pa privlače đake i iz drugih mesta što dodatno podiše broj bodova potrebnih za upis.
U manjim sredinama je manje interesovanje za gimnazije, te učenici biraju srednje stručne škole jer imaju mogućnost za zaposlenje i prolaz prilkom upisa na faklutete ili strukovne studije. Nema puno konkurencije u manjim mestima, veća je konkurencija u medicinskim, elektrotehničkim, ekonomsko-pravnim i ugostiteljsko-turističkoim školama.
Mašinstvo i obrada metala
Što se tiče mašinstav i obrade metala 2012/13. god. je broj upisanih učenika bio 26422, a 2022/23. god. tek 19936, što je smanjenje upisa za oko 25%.
Po pitanju tehničkih zanimanja TŠ „Novi Beograd“ za upis na smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje trebalo je ostvariti 62,72 poena, a za smer tehničar grejeanja i klimatizacije 63,32.
„Tehnoart“ škola za mašinstvo i umetničke zanate takođe nije naročito popularna, pa je tako budući mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje mogao da se upiše sa 54,52, a tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina sa 53,02 poena.
Slično je i u Kragujevcu. Srednja škola „Knez Aleksandar Karađorđević“, smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 60,25; Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 64,60; Tehničar za industrijsku robotiku 55,40.
U Zrenjaninu je Tehničku školu, smer Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje bilo moguće upisati sa 54,12 poena, a smer Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina sa 61,81. Za smer Tehničar mehatronike bilo je potrebno malo više, 64,11.
Zanati
Potražnja za zanatlijama je u porastu. Tržište rada vapi za kvalitetnim majstorima. Citat „zanat je zlata vredan“ prositiče iz činjenice da majstor ima odličnu zaradu i slobodu u samostalnom organizovanju posla. U skoro svim državama na Balkanu, pa i u Srbiji, zanatski poslovi se smatraju manje „vrednim“ u odnosu na kancelarijski i posao koji iziskuje fakultetsko obrazovanje. Najveći uticaj na opredeljivanje pri izboru zanimanja imaju roditelji, pa retko koji roditelj želi da upiše svoje dete na zanat jer smatra da ima nizak društveni status.
Ono što zanatske škole nemaju je savremena oprema, pa veštine koje učenici steknu ne odgovaraju uvek zahtevima tržišta. Zato kvalitetna zanatska nastava treba da ima adekvatnu praktičnu nastavu čime će motivisati učenike da uče.
Slaba je i promocija zanata, koji se ne prikazuju kao uspešne i poželjne profesije. Ono što možemo da zaključimo je da zanati nisu automatizovani i digitalizovani, pa deluju „zastarelo“ u poređenju sa ostalim strukama. Možemo da zaključimo i to da učenici ređe dobijaju stipendije i često ne vide šta nakon školovanja, jer niko nije uradio belu knjigu o zanatima.
Autor: Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola