Svako dete u preškolskom uzrastu ima toliko toga da vam kaže, a da li će vam reći – zavisi od toga kakav ste slušalac.
Intelektualna zrelost deteta se odnosi na određeni nivo intelektualnih funkcija kao što su opažanje, govor, pamćenje, sposobnost deteta da mašta, uviđanje odnosa između uzroka i posledice, prebrojavanje konkretnih predmeta, shvatanje evidentinih zakonitosti između određenih pojava.
Pre polaska u prvi razred mališan ne treba da zna da čita i piše. Čitanju i pisanju će ga najpravilnije naučiti učiteljica, jer se može desiti da je te stečene veštine dete savladalo nepravilno, pa je potreban dodatni napor da se stečene navike isprave. Ali grafomotoričke i jezičke sposobnosti deteta je potrebno vežbati na drugi način, kao i sposobnost logičkog rezonovanja. Npr. kroz igru, sa mališanom razvrstavajte, oduzimajte kamenčiće, u prodavnici brojite kivi, banane i merite, kako bi dete steklo pojam o težini i merenju. Uočavajte promene u prirodi, komentarišite, zapažajte boje. Navedite dete da samostalno pravi komparacije šta je veće ili manje, da se orjentiše u prostoru (gore, dole, levo desno, šta je dubina, površina itd.) i vremenu (godišnje doba, nedelja, dan, učite ga na pokvarenom časovniku da očita vreme, povezujte sa delom dana kada se nešto radi – ruča, odmara, ide u šetnju…).
Umesto da ga učite pisanju bolje je da dete vežba grafomotoriku kroz bojenje bojanki drvenim bojicama, ili da slaže slagalice većeg broja delova primernih uzrastu. Igranje klikera, rezanje olovke ali i brisanje posuđa i prašine, savijanje salveta itd.takođe podstiču razvoj sitnih mišića prstiju i šake. Mogu se praviti kućne slovarice pa se igrajte rečima ili „na slovo na slovo”.
Marijana Petrović, specijalista med.psihologije