Ako nas pitate koje tri stvari bi trebalo da, pored ljubavi, sigurnosti i jasnih granica pružite svojoj deci, mi bismo rekli – odlaske u pozorište, ljubav prema čitanju i putovanja.
Kao dan je jasno putovanja ne mogu svi da priušte. Ali onima koji zaista ne mogu, ako deci pružite preostalih pet stvari sa spiska iznad, uz mnogo priče i istraživanja o tome kako svet van granica naše lepe zemlje izgleda, znajte da ste dali baš puno. I više nego dovoljno.
Ipak, odrastajući u maloj sredini, shvatila sam da jednako mnogo ima onih koji ne vide značaj i svrhu putovanja. Radije novac drže u slamarici, ulažu u noviji auto ili zidanje još jednog sprata kuće (ako zatreba). Pa čak i u kupovinu skupih igračaka ili nekih drugih statusnih simbola koji će ih na neki način predstaviti kao uspešne, bar po njihovim merilima. Naravno da je to sve stvar izbora i lično pravo pojedinca.
Međutim, ono što možda ne shvataju je da to što deci možemo pružiti time što s njima putujemo, nadaleko prevazilazi sve opipljive materijalne stvari koje se trudimo da im obezbedimo. Videti drugačije kulture, različite arhitekture, religije, čistije (ili manje čiste) gradove, pa i neke obične stvari, poput toga kako ljudi odlaze na posao, kako izgleda metro prevoz, kako se oblače i šta vole da jedu, iskustva su i znanja koja im nikakve materijalne stvari ne mogu nadomestiti.
Tako sam ja ove godine bila pred odlukom. Na jednoj strani deca koja se, iako su putovala prilično, nikad nisu vozila avionom (eto još jednog iskustva), a na drugoj auto star 14 godina zreo za zamenu. Nisam puno razmišljala. Kad je dogurao do 14, može sigurno još godinu ili dve. A deca? Pa, za dve godine će porasti još malo i to iskustvo više neće biti isto. Odluka je pala – idemo u Diznilend.
Avio-karte i prevoz
Kad sam krenula u organizaciju putovanja, nisam bila sasvim sigurna koliko će sve koštati. Četiri avionske karte su, definitivno, najveća stavka u budžetu, pa sam od toga krenula. Nekoliko dana pratila sam ponude na različitim sajtovima, dok se na Esky.rs nisu pojavile po ceni od 72 evra po osobi. To znači da je 288 evra trošak avionskog prevoza sa svim taksama za celu porodicu. Putovali smo sredinom septembra.
Tu sad, ipak, ima dva „ali“. Prvo je to što se ova cena odnosi na situaciju u kojoj vi ne birate sedišta već vas sistem „razbaca“ po avionu. Kako je ovo deci bio prvi let, nismo hteli taj rizik pa smo za opciju da biramo mesta u avionu doplatili oko 80 evra ukupno (ali vi možda i ne morate, videćete kasnije zbog čega).
Drugo „ali“ odnosi se na aerodrom na koji smo sleteli. Od Pariza je udaljen oko 80 kilometara, pa je otud i cena avionske karte niža. Na nju treba dodati i 110-120 evra za prevoz od-do aerodroma, za četvoročlanu porodicu. To je, inače, odlično organizovano i ne treba da brinete da se nećete snaći. Čim sletite i izađete sa aerodroma, odmah ispred vas je autobuska stanica odakle kreće prevoz za nekoliko lokacija u Parizu. Slično je i za povratak, a satnicu možete videti i karte kupiti na sajtu aerodroma.
U povratku, pošto su deca već dobro podnela let, rešili smo da ne doplaćujemo za izbor mesta u avionu, pa kako nam bude. Međutim, da li zbog toga što deca imaju 10 i 8 godina ili iz nekog drugog razloga, sistem nas je svakako smestio tako da po jedan roditelj sedi pored jednog deteta. Tako da je, ako letite Wizzair-om, savet da NE doplatite za izbor sedišta, a ako vas kojim slučajem raštrka po avionu, onda se vratite i doplatite. I to je moguće.
Prevoz u samom Parizu je jako dobro organizovan, bar kad je metro u pitanju. Gradske autobuse izbegavajte jer umeju mnogo da kasne i gužve su ogromne. Isto kao i kod nas.
Ali izbor opcije za kartu, ako niste dobro upućeni, prilično je komplikovan. Mi smo dosta pešačili pa smo zaključili da nam je zapravo najisplativije da kupujemo kartu za svaku vožnju. Ona košta 2,1 evra za odrasle i 1 evro za decu (moguće je da sam omašila za koji cent, ali ništa značajno). Ako ste u Parizu vikendom, isplati vam se da za decu kupite Navigo jer će tako praktično za 8 evra moći da se voze ceo vikend. U svakom slučaju, za četiri nepuna dana u Parizu, na gradski prevoz potrošili smo oko 60 evra. Tu je uključen i prevoz do Diznilenda čija je cena nešto malo viša. O prevozu u Parizu, više detalja imate ovde.
Smeštaj
Mi smo smeštaj pronašli na platformi AirBnb. Imali smo tačne datume leta i prema tim datumima lovili nešto sa solidnim ocenama, na dobroj lokaciji, a da cena bude prihvatljiva. Prvi put smo koristili AirBnb i mislim da više nećemo. Ocene koje ima domaćin nisu realne, a smeštaj na slikama izgleda mnogo bolje nego uživo. No, to i nije tema ovog posta. Apartman je bio na sjajnom mestu (dve metro stanice od Trijumfalne kapije) i pristojan, a za cenu od 395 evra za četiri noćenja i više nego povoljan. Predlažemo da, ako idete u Pariz sa decom, birate smeštaj u tom „novijem“ delu grada, baš u blizini La Defense. Tu smo i mi bili smešteni. Pokušajte preko Booking-a, možda ćete imati sreće sa cenom.
Diznilend
Ne treba da vam pričam koliko je uzbuđenje bilo pred polazak na ovo mesto o kom sva deca sanjaju. Iako smo možda očekivali malo više avanture, Diznilend je svojom bajkovitošću i fenomenalnom atmosferom nadomestio ovaj mali nedostatak. Imali su prilike da vide jedno sasvim posebno, neverovatno mesto, a to iskustvo nosiće sa sobom kroz ceo život.
Karte za Diznilend smo prvo kupili po ceni od 65 evra po osobi, na nekoj od posredničkih platformi. Ali, samo par dana kasnije na sajtu Diznilenda pojavile su se po nižoj ceni, pa smo ove prve otkazali. Na kraju, karte su nas koštale 44 evra za odrasle i 39 evra za decu. Ukupno 166 evra. To je cena za jedan dan, za glavni Diznilend park, uključene su sve atrakcije. I to je, ako mene pitate, sasvim dovoljno.
Ajfelov toranj i Luvr
Naravno da nećete otići u Pariz, a da ne posetite Ajfelov toranj i najposećeniji muzej na celom svetu – Luvr. Naša preporuka je da za Luvr karte obavezno kupite bar mesec dana ranije. Redovi su veliki, a posebno čekaju oni koji imaju karte i oni koji tek treba da ih kupe. Najbolje je da onlajn kupovinu obavite na sajtu Luvra i da izbegavate razne posredničke platforme. Cena je 22 evra za odrasle, a za decu je besplatno. I preporuka broj dva – OBAVEZNO idite ujutru u Luvr. Već u 9 budite tamo jer tad redova praktično nema. Mi smo prvo došli u subotu popodne i odustali zbog gužvi. Sutradan ujutro ni pet minuta nismo čekali iako karte nismo imali.
Što se tiče Ajfelovog tornja, karte se takođe mogu kupiti onlajn ili na licu mesta, ali sve što smo mi pronalazili pre puta bilo je preskupo. Tamo smo čekali u redu otprilike jedan sat (čekanje od bar pola sata ne gine vam i ako imate kartu) i karte do vrha tornja platili 88 evra ukupno. Možete birati i samo drugi sprat, ali preporučujemo da ne propustite penjanje do vrha. Spektakularno je!
Ako odlučite da karte kupite kao i mi na licu mesta, dobro pazite u koji red stajete! Poseban red sa jeftinijim kartama u kom smo izgubili pola sata zapravo je samo za one koji idu do drugog nivoa, STEPENICAMA.
Obišli smo još i Trijumfalnu kapiju, Dom invalida, Trg Konkord, prošetali Jelisejskim poljima, Monmartrom, videli Sakr Ker. Ovo sve bez nekog troška. Versaj, nažalost, nije stigao na red.
Pored ovih osnovnih troškova, na hranu, kafu, vodu, poneki suvenir, potrošili smo oko 370 evra. Nismo se često hranili po restoranima, ne toliko zbog cene, koliko zbog činjenice da smo tu svega tri i po dana i nismo želeli da vreme trošimo na to. Jeli smo uglavnom s nogu. Četiri dana ne baš zdrave hrane, ali sjajnog provoda.
Dakle, suma sumarum…
Avio-prevoz – 288 evra
Prevoz od i do aerodroma – 114 evra
Smeštaj – 395 evra
Gradski prevoz u Parizu – 60 evra
Karte za Diznilend – 166 evra
Karte za Luvr – 44 evra
Karte za Ajfelov toranj (drugi nivo i sam vrh) – 88 evra
Trošak za kafe, hranu, vodu, suvenire – 370 evra.
Ukupno 1525 evra.
A da, da ne zaboravim, organizaciju putovanja obavili smo u najvećoj tajnosti, pa deca nisu imala pojma da idu u Diznilend dok ih na dan putovanja nismo pokupili iz škole ranije, zbunjene spakovali u auto i dali im ove rančeve. I na njih smo potrošili 20 evra.
Dakle, kad se sve sabere, kompletan trošak je oko 380 evra po osobi.
I još jedna zabavna činjenica ili što klinci kažu fun fact. Odlazak deteta na rekreativnu nastavu na Divčibare, sedam dana, oronulo odmaralište, četvorokrevetne sobe, cena je 46.000 po DETETU. Nije avionski prevoz, nije Pariz, nema Diznilenda. A ipak, skuplje.
Razumem one koji tu cenu naplaćuju, žele da se obogate. Ipak, ne i nas, roditelje, koji to plaćamo. Mislim da to govori mnogo o nama.