Благостање једне државе почиње од тренутка када се мушкарац не интересује само за рат, нафту, гас и новац – него када се бави и децом. Ето тада држава почиње да се развија.
Јевгениј Олегович Комаровски је један од најпознатијих и најпризнатијих педијатара на територији бившег СССР-а. Доктор је медицинских наука, телевизијски водитељ и аутор 15 књига о нези детета. На врло разумљив начин излаже драгоцене информације о здрављу и васпитању деце, због чега ужива поштовање многих родитеља.
Ако би у вашој моћи било да озаконите нека права и дужности родитеља, шта бисте учинили?
Учинио бих то да се пре свега у школској пракси озакони обавеза сваког ученика да стекне минимум медицинских знања. Будући родитељи у школама уче шта је синус, шта косинус, који је главни град Мозамбика, а сутра појма неће имати како да помогну свом детету које има температуру, шта је вакцинација, које су то дечје болести, како да постигну безбедност детета у кући… Стога сматрам да је неопходно увести у законски поредак обавезу родитеља да владају основним знањима из медицине.
То јест, сматрате да деца треба да уче оно што ће им користити кад порасту и постану родитељи?
Ствар је у томе што ми не знамо хоће ли нам у животу затребати виша математика или историја Старог Рима, али ће нам сигурно требати искуство здравих породичних односа, искуство комуникације са себи сличнима, основе педагогије, основе практичне медицине, основе безбедности, основе понашања у граду, у селу, у природи… То како се штити од инсеката, шта радити када те опколи чопор паса – ето то треба да се научи. Сада не може ни да се замисли да негде у цивилизованој Европи видите чопор луталица, а код нас их има онолико. Значи, дужни смо да научимо децу правилима понашања у случају да се нађу усред тог чопора.
Питао сам мале Финце: „Децо, шта ћете да радите ако сте кренули на излет и неко сломи руку?“
А они углас рекоше: „Па шта? Телефонирамо и хеликоптер стиже за 30 минута.“
Код нас хеликоптер неће стићи…
Е да, финској деци та знања дакле и нису потребна, а нашој јесу јер нико неће долетети. И пошто живимо у држави која нема ни жеље ни могућности да омогући безбедност деце, онда морамо сами да учимо децу безбедности. Ето то је оно што бих ја желео. Треба да прекинемо да се играмо демократије у оним ситуацијама када држава или наука јасно знају одговоре на питања „шта је добро а шта лоше“. Није добро да важи правило: можеш да возиш бицикл и с кацигом и без кациге. Требало би – возиш бицикл – кацигу на главу иначе бицикл одузимамо. Најстрожи могући закон! Делује сурово, али није. Сурово је кад дете разбије главу. Знате ли који је највећи страх човека која седи за воланом и вози по украјинским путевима?
Стање путева?
Не, него бициклисти који немају ни мачје око ни специјалну одећу. Сваке године гину их десетине. Бицикла која ноћу не светли такође подлеже конфискацији! Уништићемо тако неколико хиљада бицикала, али ћемо спасити неколико хиљада живота! То је оно чиме треба да се позабави држава! Друга ситуација: ако знамо да је вакцинација добра ствар (медицина је то доказала), држава треба да помаже само оне који поштују правила. Ако нећеш да вакцинишеш дете – немој, молим лепо, али зашто би држава била дужна да плати за то?
А како бисте прокоментарисали понашање мама које толико воле своје дете да их стављају под стаклено звоно: напољу их држе за капуљачу и управљају њима да не би случајно узела нешто или се на нешто прислонила, код куће по неколико пута перу већ опрану храну, стално нешто брискају…
Те маме заправо и нису баш криве. То је њихов инстинкт – оне, за разлику од неких других мама, тако виде заштиту свог детета. Лоше је то што та деца имају и тате и што су те тате ту децу оставиле један на један са женским инстинктом тих мама. Ситуација када о нечему што се тиче детета одлучује само жена, без мужа – недопустива је. И обрнуто. Ниједну одлуку поводом детета не треба да донесе само један родитељ. Тата треба да је упућен у то шта дете, кад и како једе, облачи се, шта се збива у школи итд – подједнако добро као и мама! А код нас се тате јако мало интересују за те ствари и маме раде шта хоће. Тата сматра да је његов првенствени задатак да брзо тркне у апотеку. Нигде поред деце не видимо мушкарце: ни у породилишту, ни у дому здравља, ни у обданишту, ни у школи. Можете ли да замислите васпитача у дечјем вртићу?
Тешко…
А у тој истој Финској има. Благостање једне државе почиње од тренутка када се мушкарац не интересује само за рат, нафту, гас и новац – него када се бави децом. Ето тада држава почиње да се развија.
Данас много жена одлучује да роди дете без мужа, „за себе“. Да ли сте против тога?
Ја сам за!! Шта, треба жене да не рађају само зато што су около све „кретени“? Лишити себе среће материнства? Ако мушкарац није спреман да буде прави отац, то га не спречава да буде биолошки отац. Ако је жена спремна да постане самохрана мајка, морала би бити свесна да је очекују велике тешкоће на плану нормалних знања да би сама гајила и васпитавала дете. Зашто нема нормалних мушкараца? Зато што сте ви жене криве за то! Ви их од почетка до краја васпитавате по апсолутно женским принципима и инстинктима. Поред дечака нема мушкараца, само жене које им намећу свој модел понашања и онда ни за шта не одговарају, никакве одлуке не доносе, ништа их не интересује. А то је ужасно. А после се жене жале што нема нормалних мушкараца. А њих уистину и нема – и то је огроман проблем. Мушкараца који су спремни да размишљају о породици, о деци.
И ето нас у зачараном кругу…
Ево погледајте. Данас снимамо емисију „Школа др Комаровског“ и у сали имамо четири тате. То је празник! (смех) Готово у свим земљама у којима одржавам сусрете с родитељима, у сали буде 80% жена. А у Финској – 50 према 50. И зато тачно знам – земља у којој се мушкарци интересују за децу има будућност! У земљи где су деца женски посао ничег светлог нема у будућности. А то да промене могу само жене! Ако је жена спремна да подиже дете без оца, она мора разумети најважније – а то је да детету усади мушки принцип: одговорност за своје поступке, однос према обећањима и кукању. То се код мушкараца и жена умногоме разликује. Тако да мој савет самохраним мајкама гласи: ако желите саме да их васпитавате – више читајте, учите јер је на вама много већа одговорност!
Извор: Детињарије