Sa koliko godina je dete spremno za polazak u prvi razred

15 maja, 2017

Za dete je najbolje da u školu krene sa šest godina?

Prilikom prijave za školu roditelji često dvoume oko toga da li je njihovo dete spremno ili mu treba omogućiti još godinu “bezbrižnog života”. Većina odlaganja neosnovana je u želji da se deca duže igraju
Spremnost deteta za školu podrazumeva, osim fizičke zrelosti (primeren stupanj fizičkog razvoja deteta u odnosu na uzrasno doba), i psihičku zrelost budućeg prvaka koja se zasniva na temelju intelektualne, emocionalne i socijalne zrelosti. Pre upisa dete mora proći pregled kojim stručna lica utvrđuju njegovo psihofizičko stanje i daje roditeljima potvrdu o spremnosti za školu. Neka deca spremna su za školu već s pet godina, dok druga nisu ni s napunjenih šest. U Hrvatskoj su roditelji dužni dete koje do 1. aprila tekuće godine navrši šest godina upisati u prvi razred.
 
Britanci kreću s četiri ili pet
U Velikoj Britaniji, na primer, deca kreću u školu već sa pet godina, iako se mnogo dece u privatne škole upisuje čak i s četiri godine. Na pitanje koje je idealno vreme za polazak u školu, odgovor je dala mag. Stela Horvat iz Kabineta za razvojnu podršku Korneo, koja je godinama bila članica upisnih komisija za polaznike prvog razreda.
“Idealno vreme za polazak u školu je upravo negde u periodu od šest godina. Naime, oko šeste godine dete bi trebalo imati razvijene sve veštine potrebne za polazak u školu. Tu ne mislim samo na osnovne veštine, podsticanje razvoja za usvajanje čitanja i pisanja, nego i na emocionalnu zrelost, samostalnost, fizičku zrelost, dobro razvijenu grafomotoriku i finu motoriku šake”, objašnjava Stela.
Kao primer spremnosti za školu, prof. logoped Nataša Šunić navodi da dete treba čisto da izgovara sve glasove jer ako, na primer, pri izgovoru radi neke zamene, ispuštanja ili iskrivljenja, tad može nepravlno čitati i pisati reči.
“Poželjno je da dete izgovara pravilno sve glasove, da se pravilno gramatički izražava i da zna verbalno definisati jednostavne pojmove. Vrlo je važno da dete vlada procesima sinteze, apstrakcije i generalizacije jer su to sve osnove za učenje. Osim navedenih komponenata, vrlo je važno da dete poseduje pažnju, i to hotimičnu, koja kod malog učenika početnika varira od deset do petnaest minuta po jednom satu”, kaže mr. sc. logoped Nataša Šunić.
 
Pažnja se vežba
Dodala je i kako je ta pažnja dobrim delom rezultat vežbe u predškolskom dobu, tako da je preduslov za praćenje nastave i učestvovanje. S druge strane, znakovi koji upućuju na to da dete nije spremno na polazak u školu su kad se ne odvaja od roditelja bez protesta, ima kratkotrajnu pažnju i lako izgubi pažnju, pa onda i pokazuje minimalan ili nikakav interes za igru s vršnjacima ili ne razume jednostavne pitanja
“Pokazatelji su i kad dete nerado koristi olovke i bojice. Nisu spremni za školu ni kad ne prepoznaju početni i završni glas u rečima pa ih ne povezuju”, objašnjava Horvat dodajući kako pored objektivnih razloga, roditelji često traže odlaganje iako je njihovo dete spremno. Ističe kako odlaganja ima opravdani razlog ako se proceni da će pozitivno uticati na detetov psihofizički razvoj, ako je dete uključeno u rehabilitacijske postupke ili ako upisna komisija predloži odlaganje.
Hit je tražiti odlaganje za polazak u školu
“Često nam dolaze roditelji koji žele odložiti polazak u školu, i to uglavnom iz dva razloga. Jedni žele oda odlože zbog dijagnoze (problemi s motorikom, teškoće u razvoju govora, teškoće pažnje i koncentracije…), dok je drugima razlog emocionalna nezrelost deteta. Ovaj drugi razlog već možemo svrstati u modni hit među roditeljima”, objašnjava Stela Horvat.
Sumnja u emocionalnu nezrelost, napominje, opravdana je kod prevremeno rođene dece ili one koja ne bi bila školski polaznici da su rođeni nekoliko dana kasnije.
Pripremila Slađana Pantović
Izvor: klokanica.24sata.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama