Intenzivan naučni i tehnološki razvoj, prelazak u informatičko društvo i ekspanzija novih saznanja u svim sferama društva nametnuli su nove zahteve u sferi obrazovanja. Jedan od njih se odnosi na promene u stručnom osposobljavanju nastavnika koje treba da bude usmereno na društvo znanja, jer na sticanje i razvoj kompetencija mladih i njihovo uspešno individualno i socijalno funkcionisanje u najvećoj meri utiče školovanje. U tom kontekstu, afirmisanje ideje o doživotnom učenju u društvu znanja pretpostavlja značajne promene u obrazovanju nastavnika.
Savremeno obrazovanje zasnovano na kompetencijama, uzima se kao referentni okvir za razvoj i procenjivanje individualnih kompetencija u profesionalnom radu i svakodnevnom životu. Povećanje efikasnosti vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima zahteva da se ciljevi obrazovanja i osposobljavanja nastavnika iskazuju očekivanim kompetencijama, jer od kompetencija nastavnika direktno zavisi da li će i u kojoj meri učenici razvijati neophodne kompetencije za život u savremenom društvu. Zato se može reći da je kompetencija za doživotno obrazovanje jedna od ključnih kompetencija u savremenom obrazovanju
Pri tome, osnovu za građenje opšteg i profesionalnog obrazovanja nastavnika predstavljaju sledeće sposobnosti: znanje, delovanje, vrednovanje, komuniciranje i međusobno razumevanje. To znači da nastavnici moraju da razvijaju višedimenzionalne kompetencije – sposobnosti samoorganizacije, delotvornosti, kooperacije, sporazumevanja, rešavanja problema i integralnog pristupa. To pokazuje da kompetentnost nastavnika nije samo individualnog, već i interpersonalnog i socijalnog karaktera, što je posebno značajno za vaspitno-obrazovni rad.
Pri tome, konstruktivistička didaktika posebno naglašava značaj socijalne interakcije, komunikacije, savremenih medija i samostalnog konstruisanja znanja. Konstruktivistički pristup nastavnom procesu se temelji na tvrdnji da svaki pojedinac stvara sopstvene modele za razumevanje stvarnosti. S obzirom da je učenje traganje za smislom, cilj učenja je upravo u nalaženju smisla učenja, a ne u memorisanju informacija. Zbog toga, ovladavanje različitim naučnim disciplinama ima izuzetan značaj u osposobljavanju nastavnika i razvoju njihovih pedagoških kompetencija.
Imajući u vidu ovu višedimenzionalnost, nastavnici treba da razvijaju sposobnosti i veštine koje u novije vreme dobijaju na značaju: veštine komuniciranja, upravljanje znanjima i iskustvima učenika, stvaralačko pedagoško vođenje, saradnja u radu u grupi, umešnost timskog rada, uz neophodne kompjuterske i tehničke veštine i osposobljenost za korišćenje sredstava masovnih komunikacija. Upravo, to je preduslov da se kod učenika razvijaju sposobnosti analitičkog mišljenja, konstruisanja znanja, rešavanja problema i konflikata, timskog rada i participacije, korišćenje informacija (brzo pronalaženje, korišćenje i skladištenje informacija), sposobnost odlučivanja, evaluacije, refleksije, samoinicijativa, tolerancija, doživotno učenje itd. Samo na ovakav način će se i u našem obrazovnom sistemu prihvatiti tzv. pristup orijentisan na učenika, koji doprinosi razvoju društva znanja.
Prema tome, kompetencije nastavnika čine kompleksan mozaik različitih područja znanja i veština koje su uključene u praktično područje njihovog delovanja. Ovakav pristup se temelji na činjenici da škola danas priprema nove generacije učenika za nesigurnost postmodernog doba čije su karakteristike nestabilnost, raznovrsnost, neodređenost, multidimenzionalnost i kompleksnost.
Nata Mihajlović
Izvor: natamihajlovic.wordpress.com