Компетенције наставника у савременом образовању

Интензиван научни и технолошки развој, прелазак у информатичко друштво и експанзија нових сазнања у свим сферама друштва наметнули су нове захтеве у сфери образовања. Један од њих се односи на промене у стручном оспособљавању наставника које треба да буде усмерено на друштво знања, јер на стицање и развој компетенција младих и њихово успешно индивидуално и социјално функционисање у највећој мери утиче школовање. У том контексту, афирмисање идеје о доживотном учењу у друштву знања претпоставља значајне промене у образовању наставника.
imenik
Савремено образовање засновано на компетенцијама, узима се као референтни оквир за развој и процењивање индивидуалних компетенција у професионалном раду и свакодневном животу. Повећање ефикасности васпитно-образовног рада са ученицима захтева да се циљеви образовања и оспособљавања наставника исказују очекиваним компетенцијама, јер од компетенција наставника директно зависи да ли ће и у којој мери ученици развијати неопходне компетенције за живот у савременом друштву. Зато се може рећи да је компетенција за доживотно образовање једна од кључних компетенција у савременом образовању
При томе, основу за грађење општег и професионалног образовања наставника представљају следеће способности: знање, деловање, вредновање, комуницирање и међусобно разумевање. То значи да наставници морају да развијају вишедимензионалне компетенције – способности самоорганизације, делотворности, кооперације, споразумевања, решавања проблема и интегралног приступа. То показује да компетентност наставника није само индивидуалног, већ и интерперсоналног и социјалног карактера, што је посебно значајно за васпитно-образовни рад.
При томе, конструктивистичка дидактика посебно наглашава значај социјалне интеракције, комуникације, савремених медија и самосталног конструисања знања. Конструктивистички приступ наставном процесу се темељи на тврдњи да сваки појединац ствара сопствене моделе за разумевање стварности. С обзиром да је учење трагање за смислом, циљ учења је управо у налажењу смисла учења, а не у меморисању информација. Због тога, овладавање различитим научним дисциплинама има изузетан значај у оспособљавању наставника и развоју њихових педагошких компетенција.
Имајући у виду ову вишедимензионалност, наставници треба да развијају способности и вештине које у новије време добијају на значају: вештине комуницирања, управљање знањима и искуствима ученика, стваралачко педагошко вођење, сарадња у раду у групи, умешност тимског рада, уз неопходне компјутерске и техничке вештине и оспособљеност за коришћење средстава масовних комуникација. Управо, то је предуслов да се код ученика развијају способности аналитичког мишљења, конструисања знања, решавања проблема и конфликата, тимског рада и партиципације, коришћење информација (брзо проналажење, коришћење и складиштење информација), способност одлучивања, евалуације, рефлексије, самоиницијатива, толеранција, доживотно учење итд. Само на овакав начин ће се и у нашем образовном систему прихватити тзв. приступ оријентисан на ученика, који доприноси развоју друштва знања.
Према томе, компетенције наставника чине комплексан мозаик различитих подручја знања и вештина које су укључене у практично подручје њиховог деловања. Овакав приступ се темељи на чињеници да школа данас припрема нове генерације ученика за несигурност постмодерног доба чије су карактеристике нестабилност, разноврсност, неодређеност, мултидимензионалност и комплексност.
Ната Михајловић
Извор: natamihajlovic.wordpress.com