Кажу да родитељи који с децом одлазе на море заправо уопште не иду на одмор. Они само чувају своју децу на неком другом месту. А уживање у одмору, лепом времену, плажи, може се лако прекинути ако дете само на тренутак изгубе из вида. Ако се тај тренутак продужи на неколико минута или више од тога, стрес који родитељ тада доживи не може надоместити ни најексклузивнији одмор на свету.
Да је важно да децу на плажи увек држите на оку није потребно посебно наглашавати, али свакако је корисно да знате који су елементи превенције и шта никако не треба да радите ако изгубите своје дете из вида.
– Прво што је важно да имамо на уму јесте превенција. Рецимо, у Црној Гори, на сваких 50 метара плаже налази се један спасилац, а сви су они едуковани и за бригу о деци. Потребан је само секунд непажње да се дете изгуби и онда настаје паника. А паника само отежава ситуацију. Спасиоци упозоравају родитеље, посебно оне којима се то чешће дешава. А тога и те како има. Поједини спасиоци имају управо такав проблем, да сваког дана исти родитељи губе исто дете и ту се онда ради о смањеној будности тих родитеља. – објашњава Иван Терзић, координатор програма спасилаца на води у Црвеном крсту Црне Горе.
Он каже да у било којој ситуацији када се спасиоцу пријави нестанак детета, прва ствар коју они раде јесте да се увере да није дошло до најтежег исхода, односно да се дете није утопило, а затим на миран начин организују потрагу за тим дететом.
Говорећи о томе колико се деце изгуби током сезоне, Терзић је рекао да се не може рећи да постоји изгубљено дете јер се свако дете на крају пронађе, али то нису увек акције спасавања које спасиоци бележе.
– Нема плаже у ово доба године на којој се сваког дана барем једно дете на тренутак не изгуби. Оно што је баш важно кад се то деси јесте да родитељи сарађују. А дешава се да та сарадња изостане јер се родитељи толико успаниче да нису у стању спасиоцу да дају основне информације на основу којих би он организовао тражење. Зато је важно да родитељи сачувају присебност и дају податке који би олакшали потрагу. Колико је дете старо, да ли је мушко или женско, које је боје купаћи и остале детаље који ће помоћи спасиоцу да организује тражење. Уместо тога се родитељи успаниче, отрче да траже дете и онда спасиоци не могу да добију конкретне информације. А кад на плажу дођете поподне, верујте да су сва деца иста. Ви мислите да своје дете држите на оку и на секунд окренете главу, а њега више ту нема. А ви у ствари и нисте држали своје дете на оку, већ неко друго, а ваше је дете и пре тога нестало.“ – објашњава Иван Терзић.
Он је навео пример дечака који се изгубио и за пет минута дошао од Бечића до Рафаиловића.
– Деца кад се изгубе и преплаше, добију и сама дозу адреналина и за кратко време пређу невероватан пут, па их нађемо на другим плажама, километар даље. Зато је важно да дамо спасиоцима информације које ће он да дистрибуира и осталим спасиоцима на околним плажама, са конкретним информацијама – казао је Терзић.