Kažu da roditelji koji s decom odlaze na more zapravo uopšte ne idu na odmor. Oni samo čuvaju svoju decu na nekom drugom mestu. A uživanje u odmoru, lepom vremenu, plaži, može se lako prekinuti ako dete samo na trenutak izgube iz vida. Ako se taj trenutak produži na nekoliko minuta ili više od toga, stres koji roditelj tada doživi ne može nadomestiti ni najekskluzivniji odmor na svetu.
Da je važno da decu na plaži uvek držite na oku nije potrebno posebno naglašavati, ali svakako je korisno da znate koji su elementi prevencije i šta nikako ne treba da radite ako izgubite svoje dete iz vida.
– Prvo što je važno da imamo na umu jeste prevencija. Recimo, u Crnoj Gori, na svakih 50 metara plaže nalazi se jedan spasilac, a svi su oni edukovani i za brigu o deci. Potreban je samo sekund nepažnje da se dete izgubi i onda nastaje panika. A panika samo otežava situaciju. Spasioci upozoravaju roditelje, posebno one kojima se to češće dešava. A toga i te kako ima. Pojedini spasioci imaju upravo takav problem, da svakog dana isti roditelji gube isto dete i tu se onda radi o smanjenoj budnosti tih roditelja. – objašnjava Ivan Terzić, koordinator programa spasilaca na vodi u Crvenom krstu Crne Gore, za TV Prva.
On kaže da u bilo kojoj situaciji kada se spasiocu prijavi nestanak deteta, prva stvar koju oni rade jeste da se uvere da nije došlo do najtežeg ishoda, odnosno da se dete nije utopilo, a zatim na miran način organizuju potragu za tim detetom.
Govoreći o tome koliko se dece izgubi tokom sezone, Terzić je rekao da se ne može reći da postoji izgubljeno dete jer se svako dete na kraju pronađe, ali to nisu uvek akcije spasavanja koje spasioci beleže.
– Nema plaže u ovo doba godine na kojoj se svakog dana barem jedno dete na trenutak ne izgubi. Ono što je baš važno kad se to desi jeste da roditelji sarađuju. A dešava se da ta saradnja izostane jer se roditelji toliko uspaniče da nisu u stanju spasiocu da daju osnovne informacije na osnovu kojih bi on organizovao traženje. Zato je važno da roditelji sačuvaju prisebnost i daju podatke koji bi olakšali potragu. Koliko je dete staro, da li je muško ili žensko, koje je boje kupaći i ostale detalje koji će pomoći spasiocu da organizuje traženje. Umesto toga se roditelji uspaniče, otrče da traže dete i onda spasioci ne mogu da dobiju konkretne informacije. A kad na plažu dođete popodne, verujte da su sva deca ista. Vi mislite da svoje dete držite na oku i na sekund okrenete glavu, a njega više tu nema. A vi u stvari i niste držali svoje dete na oku, već neko drugo, a vaše je dete i pre toga nestalo.” – objašnjava Ivan Terzić.
On je naveo primer dečaka koji se izgubio i za pet minuta došao od Bečića do Rafailovića.
– Deca kad se izgube i preplaše, dobiju i sama dozu adrenalina i za kratko vreme pređu neverovatan put, pa ih nađemo na drugim plažama, kilometar dalje. Zato je važno da damo spasiocima informacije koje će on da distribuira i ostalim spasiocima na okolnim plažama, sa konkretnim informacijama – objasnio je Terzić.