Број ученика који су прошле школске године завршили осми разред са одличним успехом је повећан за четири одсто у односу на претходну генерацију малих матураната, на шта је по свој прилици утицало и оцењивање током наставе на даљину од марта до јуна.
Најновији извештај о реализацији јунског завршног испита показује да је у прошлој генерацији малих матураната готово сваки други ученик био одличан на крају осмог разреда, а сваки пети је имао све петице у ђачкој књижици (што је тренд који је присутан годинама уназад).
У извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања анализирани су резултати мале матуре и успех 61.670 ученика који су завршни испит полагали на српском језику.
Статистика сведочи да је чак 45,1 одсто ђака у осмом разреду било одлично, док их је у претходној генерацији било 41,1 одсто.
Број врло добих је остао идентичан – 35 одсто, али је у јуну мањи број ђака завршио осми разред као добар и довољан у поређењу са претходном генерацијом.
Наиме, 18,9 одсто ученика је имало добар успех на крају школске 2019/20. године, а 22, 6 на крају школске 2018/19, док је довољних било свега 0,7, а годину дана раније 1,2.
Просечан општи успех у осмом разреду за целу генерацију је са 4,05 (у 2018/19. години) скочио на 4,14.
Стручњаци Завода који су радили анализу не изводе експлицитан закључак да је за боље школске оцене „крива“ само ванредна ситуација и оцењивање на даљину, али је и то наведено као један од могућих узрока оволиког броја одликаша.
„Узроци таквих постигнућа могу бити различити: повећана мотивација ученика, додатни напори наставника и ученика пред крај основне школе, додатне активности ученика ван школе, али и снижавање критеријума наставника за одређене оцене. Ове године треба узети у обзир и епидемиолошку ситуацију везану за корона вирус и специфичне околности у којима се одвијала настава“, наводи се у извештају.
И без петица добијених „на даљину“ за које је упитно ко их је заслужио, познато је да домаћи образовни систем „кубури“ са проблемима поклањања оцена, неуједначеног критеријума оцењивања и нереалним бројем вуковаца на крају основне школе.
Све су то још давних дана „ставили на папир“ стручњаци који годинама уназад анализирају резултате завршног испита.
У тим извештајима се из године у годину могу прочитати идентични закључи о манама школског оцењивања и препоруке шта да се уради, али ниједна просветна власт није предузела ништа да се стање поправи.
Тако је, рецимо, још 2013. констатовано да општи успех ученика осмог разреда има неправилну расподелу у којој је највише одличних ученика.
„Уколико би овај резултат био објективан, могли бисмо рећи да је наша основна школа прилично лака за ученике. Међутим, реалност је сасвим другачија, о чему сведоче бројни докази о успеху ученика у средњој школи и на високошколским институцијама, као и о постигнућу на националним и међународним испитивањима“, пише у извештају Завода о малој матури на крају школске 2012/13. године.
Број ђака који из основне школе изађу са Вуковом дипломом скоро деценију се одржава на истом – таквих је на нивоу Србије 14 одсто.
Слично је било и у претходној генерацији малих матураната.
И најновија анализа садржи раније изнете закључке да поједини вуковци на завршном испиту не успеју да „добаце“ до републичког просека, да су критеријуми за школске оцене прилично различити, па се дешава исти резултат на малој матури постигне ученик који је имао тројку из одређеног предмета, и онај који је у другој школи имао петицу.
Редовно се догађа и да се мали број ученика налази непосредно испод границе врлодоброг и одличног успеха (просек 3,3 и 4,4), а да их је значајно више са просеком 3,5 и 4,5. Скоро деценију уназад нема промена ни када је реч о регионима који предњаче по броју вуковаца – убедљиво их је највише у школским управа Лесковац, Ниш и Јагодина, док с друге стране ШУ Ваљево, Чачак и Ужице слове за оне са најмањим бројем вуковаца (око 10 одсто).
Мање двојки
Ако се упореде оцене у осмом разреду из предмета који се полажу на малој матури, приметно је да је смањен број двојки и да је готово из свих предмета за неколико процената повећан број ђака којима је на крају године закључена петица. Тако је, рецимо, у 2018/19. двојку из математике имало 36,6 одсто осмака, а на крају школске 2019/20. 30,3 одсто, док се из српског број ученика са двојком смањио са 21 на 16, 8 одсто, али је зато број петица скочио са 34,3 на 37,3 одсто. Пре две године, двојку из историје је имало 21,5 одсто ученика, а лане 15,3 док је број петица са 41,5 порастао на 45 одсто. Око трећина ученика је у 208/19 имала два из хемије, а лане четвртина.
Матура
Када се упореде резултати завршног испита за претходне две генерације, једино значајније одступање је било на комбинованом тесту, што се може оправдати тежином самог теста. На јунској матури ученици су из српског имали у просеку 11,18 поена, из математике 11, а на комбинованом 14,17. Претходне године просек из српског је био 11,92, из математике 10,46 и из комбинованог теста 11 бодова, од максималних 20.
Пише: Весна Андрић
Извор: Данас