Kratka i važna priča

14 jula, 2016

Ovo će biti jako kratka priča. Kratka ali za mene jedna od onih koje menjaju svet. Jedna od onih koje te uzmu, protresu i kao da ti kažu: „Hej! Probudi se! To je to!“
Smiling father hugging son outdoors
Moj sin jako voli da jede jagode. Čak toliko da ih celu zimu spominjao, pitao kad će napokon doći u trgovinu i kad ćemo ih moći kupiti. Neobično je za dete koje i nije neki gurman (čak naprotiv) da toliko voli jednu voćku i toliko čezne za njom.
I eto došao je i taj dan… Junak tata našao je prvi ovogodišnji paketić jagoda u jednom trgovačkom centru. To su one prve umetne jagode bez mirisa i ukusa, a velike toliko da liče na jabuke.
I dolazi tata s posla. „Iznenađenjeeeeeee!“, viče sa vrata. A malac mu trči ususret. Teško je uopše opisati izraz lica kad ih je ugledao. Oči širom otvorene, uzeo onaj paketić, počeo skakati, plesati po stanu! Smeh koji nikada neću zaboraviti. Ljubio je svoje jagode, grlio ih i jeo toliko ushićen, zadovoljan i nasmijan. Smejali smo se skupa s njim, plakali od sreće i shvatili…
Male stvari život znače. Male stvari čine sreću.
Radujte se malim stvarima, a ako ste možda zaboravili kako se to radi ne brinite. Deca će vas podsetiti. Hvala im na tome.
 
MaMa Ana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama