У току је редовно годишње тестирање предшколаца који ће у септембру кренути у школу, а према речима стручњака, будући прваци знају велики број речи на енглеском језику, а не знају да разликују воће и поврће. Такође, досадашњи резултати показују да им цртање не иде од руке, ни везивање пертли, као и да свако треће дете или посећује логопеда или има тикове.
За само тестирање не постоји посебна припрема – није неопходно да дете познаје слова, зна да пише, чита, рачуна пре поласка у школу.
Међутим, неке основне ствари се подразумевају – везивање пертли, закопчавање дуксерице, везивање косе, изговарање појединих речи и слично, а то је, према рчеима наших саговорника, изостало код овогодишњих предшколаца.
Психолошкиња Миња Ђорђевић која више од две деценије ради са децом и родитељима, каже за Нову да је у последњем периоду посебно изражен пораст проблема недостатка пажње код деце, који са собом повлачи и други проблеме.
„Предшколци су показали да нису потпуно самостални, а све због тога што им родитељи чине ‘медвеђу услугу’. Многи родитељи журе ујутру на посао, па пожурују дете када се спрема за вртић, закопчају му јакну, па обују патике, спакују шта треба у ранчић… То је потпуно погрешно јер тиме спречавају децу да се развијају, да стичу вештине, да сами науче и схвате да то и то треба они да раде, а не маме и тате“.
Према њеним речима, код деце постоји пораст проблема са пажњом и са контролом уопште.
Психолошкиња додаје да има деце предшколаца која не знају шта је врабац, а камоли да одговори на питање како се врабац креће.
„То је због тога што је њихов ниво искуства и садржај са којим се они срећу, далеко другачији него онај који је на располагању деци из претходних генерација. Деца данас имају одређена знања, али су она доста модификована различитим новим технологијама и томе чему су заправо изложени. Деца мало бораве у природи, мало имају неку спонтану активност у неком природном окружењу, углавном су у играоницама и парковима надгледани од стране одраслих и све то, наравно, мења њихово искуство и информације које они имају, тако да их ми излажемо једном принципу садржаја, а очекујемо да знају нешто друго са чим заправо нису имали никакав контакт“, објашњава наша саговорница.
Не знају ни да разликују воће од поврћа, док им поједине енглеске речи иду од руке.
„Уместо да кажу потрчи, они кажу ‘го’. Уместо помози ми, они кажу ‘хелп’, а не знају да ли је лубеница воће или поврће, шта једу краве и даје ли коза млеко“.
Шта се очекује од детета пред полазак у школу?
А шта се то очекује од предшколца? Шта је то што би он, у том добу, требало да зна?
„Очекује се да дете које треба да крене у први разред располаже одговарајућим речником, да може добро да разуме вербалне поруке које му се упућују и да уме да их изложи односно да одговори на њих. Ми имамо проблем с тим да су деца доста упућена на слику, дакле на визуелно ‘захваљујући’ екранима, а не знају да се изразе“, каже она.
Према резултатима од прошле године, та генерација предшколаца имала је проблем са артикулацијом гласова, због чега је свако друго дете ишло код логопеда.
„То је најчешће последица прекомерног праћења цртаних филмова. Са њима ни родитељи, ни васпитачи не раде на правилном изговору речи, а да би то извели сами, потребно је да слушају саговорника и да му одговарају, да су у интеракцији једни са другима, а не са екранима. Не уче рецитације или их пребрзо заборављају. Не знају да рецитују, а то је веома важно за развој меморије и критичког мишљења. Када кажемо детету да нешто изрецитује, оно почне да пева неку популарну песму са телевизије. Такође, мали је број деце којима се читају бајке, јер оне више ‘нису у моди’. Сада се екранизовано успављују уз цртане филмове или аудио приче, а уз бајке дете развија вербалну способност, машту, анализу“, истицали су психолози.
Цео текст: Нова