– Ono što sada postižem na času nije ni deseti deo onoga što smo radili sa učenicima pre 10 ili 20 godina. Nekada bi na času obradili po desetak zadataka iz matematike. Danas učenici nisu u stanju da urade tu količinu zadataka, pri tome đaci imaju volje, ali ne razmišljaju, nemaju ni dovoljno iskustva u rešavanju zadataka.
Ovako je Aleksandra Tanasin, nastavnica matematike u jednoj subotičkoj srednjoj školi slikovito objasnila kako na času praktično izgledaju problemi obrazovanja, piše Politika.
Bilo je to jedno od nastavničkih obraćanja na tribini „Stanje u obrazovanju u Srbiji i njegove perspektive”, koju je organizovao Lokalni savet roditelja u Subotici. Ovo je bila prva u planiranom nizu tribina i razgovora koji bi trebali izvan školskih zidova da iznesu probleme koji postoje u predškolskim i svim nivoima školskog obrazovanja, ali i da budu prilika da se kroz saradnju roditelja, nastavnika, školskih vlasti i gradske uprave pokušaju pronaći rešenja.
Podaci koje je iznela Jasmina Marić, profesor srpskog jezika temelje se na studiji koju je radio SANU prošle jeseni, a pojedini su veoma zabrinjavajući.
Tako na primer, širom Srbije u predškolskim ustanovama, gde se stiču prva znanja i veštine, obuhvaćeno je tek 60 odsto dece u zemlji. Oko 11 hiljada dece, upisano je u obdanište preko normativa, što znači da deo dana deca provode u „nagužvanim” grupama. U osnovnim školama u Srbiji obrazuje se oko 510 hiljada osnovaca, sa njima radi oko 52 hiljade učitelja i nastavnika od kojih polovina nema stalni radni odnos. Ova srazmera u broju zaposlenih na stalno i određeno radno vreme zadržana je i u srednjim školama, te se na okruglom stolu začulo i pitanje nezavisnosti u radu i motivisanosti tih nastavnika. Postoji i nesrazmera u interesovanju učenika za upis u srednje škole: primećuje se pretrpanost prestižnih škola, makar tržište i ne tražilo njihov obrazovni profil, dok odeljenja u stručnim školama zvrje poluprazna mada postoji velika potreba za njima.
Ukupna obrazovna slika Srbije nije za pohvalu, što se jasno vidi i na svim međunarodnim testiranjima naših đaka. Procenjuje se da je 40 odsto učenika funkcionalno nepismeno, odnosno ne razume i ne ume da reprodukuje pročitani tekst, ali je ipak u školama 41 odsto odličnih đaka.
„Kritijum znanja i ocenjivanja je najteža rana obrazovnog sistema Srbije”, rekla je Marić. U razgovoru su se čuli i novi problemi, tako je nastavnica Tanasin govorila o problemu privatnih časova, i činjenici da i roditelji i deca kroz njih ne traže znanje već samo ocenu.
Profesorka Stela Šarović izrekla je ono na šta se ponekad zaboravi ‒ da posao u prosveti mora da se voli.