Jednoga jutra, neki seljak zakuca snažno na kapiju manastira. Kad mu brat vratar otvori, seljak mu dade jedan prekrasan grozd.
– Dragi brate, ovo je najlepše grožđe iz mog vinograda. Došao sam da ti ga predam na dar.
– Hvala ti! Odmah ću ga odneti igumanu koji će se obradovati tvom poklonu.
– Ne! Ja sam ga doneo tebi.
– Meni? Ali ja ne zaslužujem tako lep dar prirode.
– Kad god sam kucao na ova vrata, ti si mi otvarao. Kad mi je bila potrebna pomoć, pošto mi je suša uništila berbu, ti si mi svakoga dana davao komad hleba i čašu vina. Želim da ti ovaj grozd donese malo ljubavi sunca, lepote kiša i čuda Božijega.
Kaluđer vratar uze grozd, stavi ga preda se i celo jutro mu se divljaše: zaista je bio lep. Zato je odlučio da ga pokloni igumanu koji ga je uvek bodrio mudrim rečima. Iguman se silno obradovao groždju, ali se setio da jedan kaludjer u manastiru leži bolestan i pomislio: „Daću njemu ovaj grozd. Ko zna, možda će uneti malo radosti u njegov život“.
Ali groždje se nije dugo zadržalo ni u ćeliji bolesnog brata koji je razmišljao: „brat kuvar se toliko brine o meni, daje mi da jedem samo najbolje. Siguran sam da bi ga ovo silno obradovalo“. Kad se brat kuvar pojavio sa grožđem, bolesnik mu predade grožđe.
-Ovo je za tebe. Pošto si stalno u dodiru sa plodovima koje nam priroda daruje, znaćeš već šta da radiš s ovim Božijim delom.
Brat kuvar je bio očaran lepotom grozda i ukaza svom pomoćniku na njegovo savršenstvo. Zrna grožđa su bila toliko savršena da niko to neće umeti bolje da ceni od brata sakristana, kome je poveren na čuvanje. Presveti sakrament, i koga su mnogi u manastiru smatrali svecem.
Brat sakristan je, pak, sa svoje strane, poklonio grožđe najmladjem iskušeniku, kako bi ovaj mogao da shvati da se Božje delo ogleda i u najsitnijim pojedinostima Stvaranja. Kad ga je iskušenik primio, njegovo se srce ispunilo Slavom Božijom, jer još nikad nije video tako divan grozd. Istog časa, setio se svog dolaska u manastir i osobe koja mu je otvorila vrata; taj čin mu je omogućio da danas živi u zajednici ljudi koji umeju da cene vrednost čuda. I zato je, pre nego što je pala noć, odneo grozd bratu vrataru.
– Jedi i uživaj. Ti si ovde gotovo uvek sam i ovo će ti grožđe činiti dobro.
Brat vratar je shvatio da je taj dar bio zaista namenjen njemu i pojeo je u slast ceo grozd, uživajući u svakom zrnu, a onda je srećan utonuo u san. Na taj način, krug se zatvorio; krug sreće i radosti, koji se uvek širi oko onih koji su u dodiru s energijom ljubavi.
Paulo Koeljo, “Zahir-Najlepši grozd”