Kada su naša deca mala, uglavnom nam je jednostavno i lako da isplaniramo i provedemo kvalitetno vreme zajedno. Mogućnosti su brojne, čak i za zaposlene roditelje i one koji rade van kuće. Ključ je uvek da prepoznamo, a zatim iskoristimo trenutak, što znači da odložimo naše tehnološke uređaje i druge smetnje, da razbistrimo um što je više moguće i da posvetimo punu pažnju svom detetu.
„Zlatni standard“ za kvalitetno vreme ne određuju samo smeh, zagrljaji i maženje sa decom. Zapravo, ovde se mnogo više radi o unapređenju i jačanju odnosa koji gradimo sa svojim mališanom, i to ne samo kroz ove divne trenutke, već u svakoj prilici (naročito u onim „nezgodnim“ situacijama).
Kvalitetno vreme sa decom zahteva da roditelj bude vođa
Kvalitetno vreme sa našom decom često podrazumeva da ih vodimo. Naš zadatak kao roditelja i jeste da ih podržavamo i podstaknemo da učestvuju u rutinama kao što su oblačenje, kupanje ili promena pelena (da, čak i to!). To takođe može značiti postavljanje i sprovođenje granica. Ako ovim zadacima pristupimo kao samouvereni, pošteni, empatični lideri, ovo zaista postaje kvalitetno provedeno vreme.
Kao vođe, prihvatamo različita gledišta naše dece, što znači da ih podstičemo da iskažu svoja osećanja, da sa nama o tome govore, ali da ih i dalje mi vodimo napred. Primera radi, dok vadimo svoje dete koje mlatara ručicama iz kade, možemo da primetimo naglas: „Stvarno si želeo da se igraš duže u kadi!“ i – dozvolimo potpuni slom koji bi mogao da usledi, ali ostanemo smireni i podržavajući. „Znam da bi se još igrao, ali vreme je da se obrišemo i obučemo pidžamicu. Ponovićemo kupanje sutra uveče!“
„Dete traži nešto“ kvalitetno vreme
Specijalista za odojčad Magda Gerber je ovo nazvala „Dete traži nešto“ kvalitetno vreme. Iako ovakvi trenuci nisu najprijatniji, deca ipak ove „razmene“ doživljavaju kao pozitivne. Kada im se pristupi sa poštovanjem i empatijom, onda ovakve izazovne situacije produbljuju našu vezu jednako, ako ne i više, nego oni lepi zajednički trenuci.
„Detetu ne treba ništa“ kvalitetno vreme
Druga vrsta kvalitetnog vremena koje je našoj deci potrebno (što je lakše prepoznati većini nas) je ono što je Magda nazvala „Kvalitetno vreme kad dete ne želi ništa“ – samo da smo tu. Opet, posao roditelja je da otklonimo smetnje i budemo potpuno prisutni. Opuštamo se, posmatramo naše dete dok se igra, uzimamo ga u krilo. Verujemo da je trenutak savršen baš takav kakav jeste. Ovi periodi kvalitetnog vremena su isključivo za naše uživanje i nagrada su za sav naporan rad, posvećenost i trud koji ulažemo kao roditelji. Takođe nam pružaju priliku da otkrijemo jedinstvenu osobu – naše dete koje smo rodili i kome pomažemo da raste i razvija se.
Ali deca rastu…
Kako naša deca postaju starija, mogućnosti za bilo koju vrstu kvalitetnog vremena su sve ređe. Još uvek možemo da budemo u potpunosti prisutni i dostupni, na primer, za vreme obroka, prilikom jutarnjih pozdrava i „laku noć“ trenutaka. Međutim, osim ovih momenata možda neće biti nikakvih drugih očiglednih perioda ni trenutaka povezivanja sa decom u našim svakodnevnim rutinama.
Mališani koji su uporno tražili našu pažnju postaju tinejdžeri koji izgledaju sasvim dobro i bez nje. Sada će već retko (ako uopšte ikada) tražiti da ih animiramo. A u situacijama koje zahtevaju da budemo „čvrsti“ i da postavimo granicu za neko ponašanje koje nas brine, verovatno ćemo naići na ljutitost, poricanje i odbijanje. Tek kasnije – možda čak nekoliko dana kasnije – možemo osetiti suptilno priznavanje s detetove strane, da smo, možda, uradili pravu stvar.
Uhvatite trenutak
Ipak, kvalitetno zajedničko vreme nastavlja da bude lepak koji nas povezuje i još uvek moramo da insistiramo da postoji kad god je to moguće. Evo kako to može da izgleda:
Kada naš tinejdžer dođe kući iz škole, poželjno je da ostavimo sve po strani kako bismo ga pozdravili. Entuzijazam treba da bude istinski i od srca. Možemo razmeniti nekoliko reči i onda on može otići da završi domaći. Malo kasnije uslediće večera, posle koje on igra igricu ili gleda nešto na TV-u, možda ide na trening…
Međutim, treba ugrabiti sve one male prilike između ovih rutina za povezivanje. Možda vas vaša tinejdžerka pita da joj pomognete oko pripreme za test? Preslišavanje lekcije iz biologije sigurno nije jedna od omiljenih aktivnosti roditelja, ali priznajmo: nije mala stvar biti potreban tinejdžeru. Iskoristite to i uživajte!
A onda, ne žurite nazad obavezama.
Ponekad samo gledanje našeg sada skoro odraslog deteta može da prizove uspomene. Svi oni eksperimenti, izmišljene igre, svađe, prva puzanja, prohodavanje… Pitajte tinejdžera da li se seća neke zajedničke igre ili ga podsetite na neki davni zajednički doživljaj. Vrlo je verovatno da će se sećati i da ćete produbiti ovu temu. I kada razmislite, uživanje u ovakvom povezivanju se nikada ne bi dogodilo kada biste uradili sasvim normalnu stvar kao što je vraćanje kućnim poslovima ili računaru.
Trudite se da sačekate da deca budu ta koja će se udaljiti od vas, pa tek onda da odete. Jer, istina je, vrlo lako možemo da se preokupiramo sopstvenim aktivnostima da zaboravimo jednostavnu istinu: čak i kratki trenuci čistog povezivanja čine suštinu.
Izazov koji ponekad svi osećamo sa tinejdžerima jeste to što je tako lako zaboraviti da su oni još uvek naše bebe i da im je potrebna pažnja. Oni to ne traže kao mlađa deca, i mogu delovati tako povučeno i distancirano, kao da im nismo potrebni. Zato, u retkim prilikama kada deca žele da razgovaraju sa nama ili da nam u nečemu pomognu, treba dati sve od sebe da se uhvati trenutak.
