”Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti. To je dokazano i to su govorili puno pametniji od mene, a ja ponavljam. Roditelji moraju imati svest da njihova deca imitiraju njih i da bi tako i trebalo da bude. Da se dete vaspitava ličnim ličnim primerom, roditeljskim ličnim primerom, njegovom radovanju životu. I pozorištu. Ono je velika škola i privilegija urbanih naselja koja to imaju.” – kazao je Ljubivoje Ršumović u podkastu Jednostavno roditelj.
Naš najpoznatiji i omiljeni živi dečji pesnik poznat je po tome što u svojim pesmama, pričama, šalama, ali i kada govori ozbiljno – uvek staje na stranu deteta i njegove ličnosti. Ponekad je ono što govori roditeljima teško da čuju, ali im je uvek potrebno da se prisete svoje velike i nezamenljive uloge u formiranju dečje ličnosti.
Govoreći o odrastanju svoje dece, Branka, Mihaila i Vuka, prisetio se jedne priče iz njihovog detinjstva, kada je želeo da ih nekako uposli.
”Trebalo im je naći neki posao, a onda sam došao na ideju – hajde da izdajemo kućne novine! To je bio jedan list koji se zvao Ršum, radosno, šaljivo, mudro javno glasilo u jednom primerku i služi za pokazivanje godima. Deca vole odmah da stvaraju i treba ih uposliti da svoje ruke osposobe za razne mastorije. A posebno ako je roditelj ili baka kod kuće. Ako, na primer, majka kuva od kuće, treba da dozvoli detetu da ono skuva jednom ručak celoj porodici. To je poverenje roditelja koje on pokazuje.” – priča Ršum.
Sa Ršumom je u podkastu gostovao i pozorišni reditelj Božidar Đurović koji kaže da je, ako želimo da budemo potpuno iskreni, mali broj ljudi zaista zaslužio da dobije roditeljsku ulogu.
”Duško Radović je jednom rekao da bismo decu lakše vaspitavali kad bi oni imali samo uši, ali ne i oči. I suština jeste u tome da shvatimo da to što im govorimo nema mnogo uticaja na njih, ako odudara od onoga što nas vide da radimo.” – objasnio je on.
Za sebe Đurović kaže da je učiteljsko dete i da je odrastao u umerenom siromaštvu, kao i mnogi u to vreme.
”U kući u kojoj sam odrastao imali smo divnu biblioteku. Ja sam bio najmlaže dete, treće. I tad smo imali dve mogućnosti kad nam je dosadno. Ili da čitamo ili da se igramo. A nigde dete nije ozbiljnije nego kad se igra. Kad bi odrasli bili u životu ozbiljni onoliko koliko su ozbiljna deca kad se igraju, ovaj svet bio bi drugačiji.” – veruje Đurović.
On smatra da je suština roditeljstva u dve stvari: ljubavi i posvećenosti.
”Porodica je božja volja, a naša je obaveza da decu vaspitavamo i da dobro brinemo šta pred njima radimo. Najvećim životnim neuspehom smatram imati lošu decu. To je najveća ljudska muka koju čovek može da ima.” – ispričao je Božidar Đurović.
Ljubivoje Ršumović savetuje roditeljima da što češće udostoje dete da kaže svoje mišljenje o raznim temama.
”Od najranijih godina pitajte dete – a šta ti misliš o ovome? Kako bi ti to uradio? Da im ukažemo poštovanje. Na to je svojom knjigom ’Poštovana deco’ ukazao i Duško Radović.” – smatra Čika Ršum.
Božidar Đurović kaže da je u porodici bio najmlađe, treće dete i da je mnogo naučio od svog brata i svoje sestre.
”U našoj porodici svi smo imali neke svoje zadatke, shodno uzrastu. Nije nama neko naređivao, nego smo pomagali koliko smo mogli. A ta igra između dece stvara vid komunikacije koji se kasnije gubi. A ovo što se trenutno događa u Srbiji, sa studentima, meni daje jednu neopisivu nadu da će se ta deca zbližavati i učiti da se vole. Da nam neće virtuelna ljubav biti ljubav, ni virtuelno prijateljstvo – prijateljstvo.” – kaže Đurović.
Jedne lekcije iz svog detinjstva prisetio se i Ršum, a to o čemu priča danas je nezamislivo.
”Moj otac je bio sekretar opštine u Ljubišu i kreće jedan dan na posao. Ja sam bio starije dete i zvao me ’matori’ iako sam imao tad 13 godina. Kaže mi: ’Matori, osedlaj konja i idi u varoš, kupi brašno, kukuruza…’ ne znam već šta je bilo nestalo u kući. Na to mu majka moja kaže: ’Pobogu, Mihailo, šalješ dete, ne zna ni put do varoši.’ Otac je samo kratko odgovorio: ’Zna Cvetko.’ Konj… E to je vaspitanje.” – ispričao je Ršum.
On veruje i da deci ne treba braniti ništa što nije zabranjeno odraslima.
”Ja bih, da se pitam, odraslima zabranio telefone. Jedini razlog je taj da dete ne gleda mamu koja drži ramenom telefon, a mesi pitu. Za početak, da se subotom i nedeljom zabrane telefoni odraslima. Idemo na izlet, bez telefona. Da budemo zajedno, da se gledamo, igramo.”