Јуче сам одгледала филм „Лето кад сам научила да летим“. Други пут. Први пут погледала сам новинарску пројекцију пре две недеље и одмах сам знала да ћу са својом осмогодишњом ћерком поново доћи.
На прво гледање филм је на мене оставио јак утисак. Одмах се види слојевитост приче, јер се радња одвија на два нивоа. Један у комичном, шаљивом и тинејџерима блиском тону. Деца у биоскопу су се од срца смејала „форама“ из филма, саживевши се потпуно са Софијиним „проблемима“. Други слој приче ту је да нас, одрасле, продрма и подсети на то да изгубљене године немају репризу и да нема те силе којој смемо дозволити да нас од породице раздвоји, све док је до нас.
Српска кинематографија, нажалост, није баш богата филмовима за децу и тинејџере. Лето када сам научила да летим тек је четврти филм у овом веку који су деца имала прилику да погледају. Пре тога снимљени су Аги и Ема и Принц од папира, оба 2007, Пети лептир 2014. и Злогоње 2018. Ово је и разлог више због ког је филм дочекан са толико одушевљења.
Главна јунакиња Софија коју игра тринаестогодишња Клара Хрвановић одлази на летовање какво није желела – на Хвар са две бабе, уместо на камповање са својим друштвом. Иако одлазак на Хвар, на ком је њена бака одрасла али га 25 година није посетила, делује као казна, Софија ће тамо доживети авантуре о каквима свака тинејџерка сања. И, како она сама каже „најсавршенији дан у њеном животу“.
Софијину баку, с којом она путује на Хвар и која јој све време дише за вратом, игра сјајна Олга Одановић. Строга, али пуна љубави, крута, али емотивна, бака Маре се враћа на родни Хвар да посети своју породицу, после деценија раздвојености. Када говоримо о Олгиној улози у овом филму довољно је поновити њене речи са конференције за новинаре: „После ове улоге, ја не морам више ништа да снимам.“
Иако је договор редитеља и сценариста био, како сами кажу, да филм не буде туристички, лепоте Хвара није било могуће сакрити. Море, маслињаци, архитектура – не зна се шта више одузима дах. Ако Хвар овог лета буде имао више посетилаца из Србије, на томе ће имати да захвали филму Лето кад сам научила да летим.
Овај филм је, а сигурна сам да то већ знате, снимљен по истоименој књизи Јасминке Петровић у издању Креативног центра. Роман је ушао и у лектиру, али није ни морао – деца га радо читају и без обавезе. Сада је доступно и специјално издање, са фотографијама са снимања филма и додатком на тему „Како се снимао филм“.
Поред препоруке да га погледате породично, имамо за вас још неколико савета:
- слободно поведите и мало млађу децу, већ од осам година
- марамице обавезне
А бонус савет – не стављајте маскару пре гледања филма.