Juče sam odgledala film „Leto kad sam naučila da letim“. Drugi put. Prvi put pogledala sam novinarsku projekciju pre dve nedelje i odmah sam znala da ću sa svojom osmogodišnjom ćerkom ponovo doći.
Na prvo gledanje film je na mene ostavio jak utisak. Odmah se vidi slojevitost priče, jer se radnja odvija na dva nivoa. Jedan u komičnom, šaljivom i tinejdžerima bliskom tonu. Deca u bioskopu su se od srca smejala „forama“ iz filma, saživevši se potpuno sa Sofijinim „problemima“. Drugi sloj priče tu je da nas, odrasle, prodrma i podseti na to da izgubljene godine nemaju reprizu i da nema te sile kojoj smemo dozvoliti da nas od porodice razdvoji, sve dok je do nas.
Srpska kinematografija, nažalost, nije baš bogata filmovima za decu i tinejdžere. Leto kada sam naučila da letim tek je četvrti film u ovom veku koji su deca imala priliku da pogledaju. Pre toga snimljeni su Agi i Ema i Princ od papira, oba 2007, Peti leptir 2014. i Zlogonje 2018. Ovo je i razlog više zbog kog je film dočekan sa toliko oduševljenja.
Glavna junakinja Sofija koju igra trinaestogodišnja Klara Hrvanović odlazi na letovanje kakvo nije želela – na Hvar sa dve babe, umesto na kampovanje sa svojim društvom. Iako odlazak na Hvar, na kom je njena baka odrasla ali ga 25 godina nije posetila, deluje kao kazna, Sofija će tamo doživeti avanture o kakvima svaka tinejdžerka sanja. I, kako ona sama kaže „najsavršeniji dan u njenom životu“.
Sofijinu baku, s kojom ona putuje na Hvar i koja joj sve vreme diše za vratom, igra sjajna Olga Odanović. Stroga, ali puna ljubavi, kruta, ali emotivna, baka Mare se vraća na rodni Hvar da poseti svoju porodicu, posle decenija razdvojenosti. Kada govorimo o Olginoj ulozi u ovom filmu dovoljno je ponoviti njene reči sa konferencije za novinare: „Posle ove uloge, ja ne moram više ništa da snimam.“
Iako je dogovor reditelja i scenarista bio, kako sami kažu, da film ne bude turistički, lepote Hvara nije bilo moguće sakriti. More, maslinjaci, arhitektura – ne zna se šta više oduzima dah. Ako Hvar ovog leta bude imao više posetilaca iz Srbije, na tome će imati da zahvali filmu Leto kad sam naučila da letim.
Ovaj film je, a sigurna sam da to već znate, snimljen po istoimenoj knjizi Jasminke Petrović u izdanju Kreativnog centra. Roman je ušao i u lektiru, ali nije ni morao – deca ga rado čitaju i bez obaveze. Sada je dostupno i specijalno izdanje, sa fotografijama sa snimanja filma i dodatkom na temu „Kako se snimao film“.
Pored preporuke da ga pogledate porodično, imamo za vas još nekoliko saveta:
- slobodno povedite i malo mlađu decu, već od osam godina
- maramice obavezne
A bonus savet – ne stavljajte maskaru pre gledanja filma.