Писање је један мађионичарски посао. Та магија и игра речи, која ме је у детињству обузела и очарала, заувек траје у мени – каже Љубивоје Ршумовић, дечачић од 75 година и један од највећих српских песника.
– Према млађем брату и мени тата је имао исправне педагошке методе зато што – нек ми Бог опрости – није имао своје родитеље. Његова мајка је умрла на порођају са 18 година, а после три дана и отац. Прабаба Аника ми је причала да је пресвисао од туге за супругом. У ствари, умрли су 1918. године када је 70 милиона људи у Европи умрло од шпанске грознице. Али мени више одговара верзија да је Љубиша умро од туге за Иванком. Тако ја за сва времена имам бабу од 18 година и деду од 19. Одрастао сам на селу, а на селу се рађају деца људи, а не деца кућни љубимци, какав је случај са градском децом. То значи да смо брат и ја били потребни породици и од малих ногу добијали задужења у кући и на пољу – објашњава Ршумовић.
Иако млађи, брат је више радио, а Ршум се извлачио да би писао песме. Вадио се на болешљивост будући да је са четири године прележао тешку упалу плућа.
– Сећам се, облачили су ми поткошуљу натопљену козјим лојем, јер се тако некада лечила упала плућа. Због непријатног мириса који сам ширио око себе био сам прилично усамљен (смех). Упалу плућа сам окренуо у своју корист, па уместо да радим у пољу, писао сам стихове – објашњава увек ведри и насмејани Ршум.
• КУЋЕ
Отац му је говорио да сваки човек за живота мора да засади два воћњака и да сагради две куће. За воћњаке га је послушао, али не и за куће. Саградио је чак пет!
– То су заправо три куће и два стана, али, добро, јесте пет кровова над главом. Имам три сина и троје унучића, а ускоро, даће Бог, и четврто. Нисам ја те станове и куће правио за себе него за седам грађана Србије. И они ће, надам се, учинити нешто за своје потомство – прича Ршумовић.
• ВИКЕНДИЦА
Својевремено, док су му синови још били мали, породично су правили кућне новине „РШУМ“, што је значило: Радостан, Шаљив, Уман, Мудар. То су биле новине за показивање гостима, а коштале су: један осмех. Каже да је на тај начин желео да наговори своју децу да остану деца целог живота. Изгледа да је успео у томе. И данас када се породично окупе, све звони од смеха, шале и радости. Најчешће се састају у кући у Баћевцу, 30 километара од Београда.
– Викендица се налази у шуми, међу птицама, веверицама и фазанима, што је добро, али нажалост и међу лоповима, што није баш добро. Сваки пут кад идемо тамо, стрепимо да ћемо наћи све разваљено и однето. Кућу смо правили са много љубави као што се прави гнездо – прича Ршум и описује сву лепоту чаробног тренутка када у зору изађе из куће и бос стане на земљу.
• ПРОФИТ
– Антеј из грчке митологије добија снагу из земље. Мајка земља и нама данас даје снагу, мада ови власници власти, које је српски народ изабрао, то не признају. Односно не знају, што је још горе. Мајка земља нам рађа храну, рађа нам радост за очи – цвеће, рађа нам птице и животиње… Професор Миладин Шеварлић, мој пријатељ, рекао ми је у једном разговору: „Нема већег профита од земљорадње. Четрдесет килограма кукуруза посејеш на четири хектара земље и добијеш 40 тона кукуруза!“ И стварно, уколико ниси лопов или нарко-дилер, не можеш остварити већи профит ниједним другим послом. Али то не схватају власници власти. Продавање мајке земље јесте највећи скандал ове транзиције и овог лудила које нас је захватило после Титовог социјализма – закључује Ршумовић.
• НАТАША
Љубав свог живота, супругу Наташу, освојио је стихом: „Моја пахуља у чађавом граду“. Ове године прослављају 50 година брака.
– Био бих страшан депресивац да није Наташе. Она је ведре природе, воли живот и прави је хедониста. Као студенткиња бавила се и манекенством и дуго је размишљала да ли да се упусти у брак са мном. И сама је студирала књижевност, вероватно имала и литерарне амбиције… Ипак, одлучила је да се посвети породици, а да пусти мене да се, умало рекох, лудирам (смех) – прича човек који је цео живот провео са децом.
• СТИХОВИ
Генерације и генерације су из његових стихова сазнавале да „има једна пећина строга у којој живи бабарога“, те да је миш чим је добио грип сео у џип и „превалио пут дугачак да га прегледа доктор мачак“. Учили смо од Ршума, поред осталог, и то да „децу не доносе роде, већ их рађају мајке“, а његова песма „Деца су украс света“ постала је дечја химна.
– Не делим људе на децу и одрасле. Све су то људи, само су једни мали, а други мало већи. А што се памети и интелигенције тиче, често су ови мали паметнији и интелигентнији. Тако сам смислио пословицу: Одрасли нису дорасли деци – каже Ршумовић.
На питање како васпитавати децу, одговара стихом:
„Дете треба да посматраш,
ал‘ му немој на пут стати,
што га пре човеком сматраш,
пре ће човек и постати.“
Извор: Блиц
Аутор: Симонида Милојковић