Једнога дана човек и његов син су ишли шумом. Одједном је дечак запео и осећајући бол крикнуо: „Аххх!“ Изненада чуо се глас који је долазио са планине: „Аххх!“
Обузет знатижељом он је викнуо: „Ко си ти?“ Одговор који је добио беше: „Ко си ти?“ Ово га је наљутило, па је поново викнуо: „Кукавицо!“ Глас му је одговорио: „Кукавицо!“
Дечак је погледао оца и упитао га: „Тата, шта се ово дешава?“
„Сине“, рече му отац, „обрати пажњу.“ Тада је отац викнуо: „Дивим ти се!“ Глас му је одговорио: „Дивим ти се!“ Отац је поново узвикнуо: „Предиван си!“ Глас је рекао: „Предиван си!“
Дечак је стајао изненађен, али још увек није схватао шта се дешава.
Отац му је објаснио: „Људи ово зову ехо, али то је уствари живот. Живот ти увек враћа оно што ти дајеш. Живот је огледало твојих дела. Желиш ли више љубави, ти дај више љубави. Желиш ли више добра, ти дај више добра. Желиш ли разумевање и поштовање, тада ти разумевај и сам поштуј. Ако желиш да људи буду стрпљиви са тобом и да те уважавају, тада и ти буди стрпљив са људима и уважавај их. Ово правило се односи на сваки аспекат живота. Живот ти увек враћа оно што дајеш! Ток твога живота није случајност, он је огледало твојих дела.“ 🙂