Да ли сте, можда, гледали америчку хумористичку серију The Office? У преводу – Канцеларија. У једној епизоди те серије главни лик, Мајкл Скот, вози аутомобил пратећи упутства GPS уређаја. У неком тренутку, GPS му каже да треба да скрене десно. Пре него да прати пут који га води сасвим благо десно, пре него да погледа куда вози или макар да завири у мапу, пре него да се користи ма каквом логиком, он чини тачно оно што му је навигација рекла, скреће десно и упада у језеро.
Ово је, наравно, екстреман пример и није из стварног живота, али нам ипак помаже да разумемо колико је важно да децу научимо да мисле логично и просуђују самостално.
О значају развоја логике код деце, о томе какве задатке треба да им задајемо и на који начин да их учимо да критички размишљају, разговарали смо са Зорицом Нобл, учитељицом и ауторком нове збирке логичких задатака за децу Супер задаци, супер прваци!
Вежбе у радној свесци Супер задаци, супер прваци! нису провере знања. Неки задаци имају два или више тачних решења. У многим задацима од деце се тражи да искажу своје мишљење. Тада треба узети у обзир сваки одговор који се односи на питање и подстицати дете на отвореност и искреност.
Радећи са децом, које су то методе које сте најрадије примењивали, а на које су они најбоље реаговали?
Не постоји чаробна метода. Најчешће је то комбинација многих. Наравно да стремим ка томе да користим оне које ће ученике подстаћи да самостално и активно уче и долазе до решења, које подстичу ученичку креативност и стваралаштво и негују истраживачки дух. Нажалост, то није увек изводљиво и ја сам током вишегодишњег рада научила да ме то не оптерећује превише. Не држим се слепо предвиђених и унапред одабраних метода већ се трудим да их прилагодим конкретним ситуацијама у одељењу.
Оно што је сигурно, деца обожавају када се од њих тражи да искажу искрено мишљење и добро се осећају када осете да је то мишљење уважено.
Која је улога логичких задатака у учењу код деце и јесу ли они резервисани само за часове математике?
Научити децу да размишљају и самостално уче један је од најважнијих задатака савременог образовања. У том процесу решавање логичких задатака има изузетан значај. Раширено је погрешно уверење да су ови задаци резервисани за надарену децу. Проверено у пракси, деца могу да науче да логички размишљају, ако се на томе систематично ради. Све је више збирки логичких задатака који се могу применити у различитим школским предметима и активностима, а односе се и на разнолике животне ситуације. Једна од мојих омиљених је збирка „Учимо да мислимо“ у издању Креативног центра.
Открива ли се интелигенција детета кроз решавање ових задатака и да ли се, пажљивим посматрањем детета док решава, може открити она врста интелигенције која му је јача страна?
Мислим да смо превише оптерећени бројевима и категоризацијама, нарочито што није увек најјасније чему нам то и служи. Сви желимо да чујемо како је наше дете паметно или на овај или онај начин обдарено, верујући да ће му због тога живот бити лакши или квалитетнији. То, међутим, није никаква гаранција да ће оно бити успешно како у школи тако и у животу, а нарочито не значи да ће га то учинити срећним.
Никако не бих волела да „Супер задаци“ постану још једна „О, неее!“ активност коју деца морају да обаве.
Оно што може да буде од користи приликом оваквог посматрања је увиђање и откривање дететових интересовања и „јачих страна“ како бисмо га правилно и дискретно усмеравали и бодрили. Задаци који су превише лаки немају никакву улогу у развоју мишљења, али није добро имати претерана очекивања па гушити дететову природну радозналост и амбициозност стављајући пред њега неумерене захтеве. Најважније је наћи ту праву меру, што није увек лако.
Недавно је изашла и Ваша нова збирка СУПЕР ЗАДАЦИ, СУПЕР ПРВАЦИ! Какви су задаци у овој збирци и коме је она намењена?
Радна свеска „Супер задаци, супер прваци“ је збирка тематски организованих разноликих задатака различитог нивоа сложености. Теме су блиске деци овог узраста и у исто време повезане са тренутно актуелним школским планом и програмом, тако да се вежбања могу применити како у школи, тако и код куће. Учитељи је могу користити као додатни материјал, а родитељи као забавну вежбанку.
Задаци су осмишљени тако да подстичу децу да самостално и активно долазе до решења проблемских ситуација. Истраживачки задаци, задаци у којима се исказује лично мишљење или став, задаци који децу упућују на посматрање околине и уочавање узрочно-последичних веза, као и задаци за креирање и конструисање развијају код деце логичко и критичко мишљење. Ови задаци су осмишљени тако да спонтано и кроз игру помогну детету у стицању многих животних вештина.
Задаци у збирци су различитог нивоа сложености, али ни на који начин нису видно категорисани како би се избегло да дете само или уз подршку одрасле особе одлучи: ”Ово није задатак за мене!” било да је превише тежак или превише лак.
Мој циљ је био да дете добровољно и радо узме у руке ову збирку и с ентузијазмом решава задатке. Осећај радости када након великог труда самостално успешно решиш задатак не може се ни са чим упоредити. Да ли сам у томе успела, показаће време.
Шта сматрате посебно важним задатком родитеља у време епидемије, када је реч о образовању њихове деце?
Савремено друштво ставило је редитеље у врло незгодну позицију у којој се од њих очекује да у сваком тренутку буду на висини родитељског задатка, па и када је реч о образовању, што је према мом мишљењу претерано. Наравно да сви својој деци желимо најбоље, али често у превеликој жељи да их заштитимо од свих недаћа, заборављамо да је за пун развој детету потребно да се повремено суочи и са проблемом, у почетку малим, дечјим, како би касније знало да се носи са великим. Мислим да детету треба допустити да се помучи, да погреши и поново покуша. И приликом решавања ових задатака детету треба допустити самосталност, без обзира на могуће грешке у раду. Никако не бих волела да „Супер задаци“ постану још једна „О, неее!“ активност коју деца морају да обаве. Треба им помоћи и, ако је неопходно, прочитати задатак јер је потпуно очекивано да на овом узрасту деца имају различите читалачке способности.
Брзина сазревања на овом узрасту изузетно варира од детета до детета. То најчешће уплаши родитеље, а истина је да у највећем броју случајева нема никаквог разлога за бригу. Ствари дођу на своје место. Наша улога као одраслих који смо на било који начин учесници у процесу образовања је да детету пружимо што више различитих прилика за учење, ослушкујемо његове потребе и интересовања, да га бодримо и подржавамо.