Da li ste, možda, gledali američku humorističku seriju The Office? U prevodu – Kancelarija. U jednoj epizodi te serije glavni lik, Majkl Skot, vozi automobil prateći uputstva GPS uređaja. U nekom trenutku, GPS mu kaže da treba da skrene desno. Pre nego da prati put koji ga vodi sasvim blago desno, pre nego da pogleda kuda vozi ili makar da zaviri u mapu, pre nego da se koristi ma kakvom logikom, on čini tačno ono što mu je navigacija rekla, skreće desno i upada u jezero.
Ovo je, naravno, ekstreman primer i nije iz stvarnog života, ali nam ipak pomaže da razumemo koliko je važno da decu naučimo da misle logično i prosuđuju samostalno.
O značaju razvoja logike kod dece, o tome kakve zadatke treba da im zadajemo i na koji način da ih učimo da kritički razmišljaju, razgovarali smo sa Zoricom Nobl, učiteljicom i autorkom nove zbirke logičkih zadataka za decu Super zadaci, super prvaci!
Vežbe u radnoj svesci Super zadaci, super prvaci! nisu provere znanja. Neki zadaci imaju dva ili više tačnih rešenja. U mnogim zadacima od dece se traži da iskažu svoje mišljenje. Tada treba uzeti u obzir svaki odgovor koji se odnosi na pitanje i podsticati dete na otvorenost i iskrenost.
Radeći sa decom, koje su to metode koje ste najradije primenjivali, a na koje su oni najbolje reagovali?
Ne postoji čarobna metoda. Najčešće je to kombinacija mnogih. Naravno da stremim ka tome da koristim one koje će učenike podstaći da samostalno i aktivno uče i dolaze do rešenja, koje podstiču učeničku kreativnost i stvaralaštvo i neguju istraživački duh. Nažalost, to nije uvek izvodljivo i ja sam tokom višegodišnjeg rada naučila da me to ne opterećuje previše. Ne držim se slepo predviđenih i unapred odabranih metoda već se trudim da ih prilagodim konkretnim situacijama u odeljenju.
Ono što je sigurno, deca obožavaju kada se od njih traži da iskažu iskreno mišljenje i dobro se osećaju kada osete da je to mišljenje uvaženo.
Koja je uloga logičkih zadataka u učenju kod dece i jesu li oni rezervisani samo za časove matematike?
Naučiti decu da razmišljaju i samostalno uče jedan je od najvažnijih zadataka savremenog obrazovanja. U tom procesu rešavanje logičkih zadataka ima izuzetan značaj. Rašireno je pogrešno uverenje da su ovi zadaci rezervisani za nadarenu decu. Provereno u praksi, deca mogu da nauče da logički razmišljaju, ako se na tome sistematično radi. Sve je više zbirki logičkih zadataka koji se mogu primeniti u različitim školskim predmetima i aktivnostima, a odnose se i na raznolike životne situacije. Jedna od mojih omiljenih je zbirka „Učimo da mislimo“ u izdanju Kreativnog centra.
Otkriva li se inteligencija deteta kroz rešavanje ovih zadataka i da li se, pažljivim posmatranjem deteta dok rešava, može otkriti ona vrsta inteligencije koja mu je jača strana?
Mislim da smo previše opterećeni brojevima i kategorizacijama, naročito što nije uvek najjasnije čemu nam to i služi. Svi želimo da čujemo kako je naše dete pametno ili na ovaj ili onaj način obdareno, verujući da će mu zbog toga život biti lakši ili kvalitetniji. To, međutim, nije nikakva garancija da će ono biti uspešno kako u školi tako i u životu, a naročito ne znači da će ga to učiniti srećnim.
Nikako ne bih volela da „Super zadaci“ postanu još jedna „O, neee!“ aktivnost koju deca moraju da obave.
Ono što može da bude od koristi prilikom ovakvog posmatranja je uviđanje i otkrivanje detetovih interesovanja i „jačih strana“ kako bismo ga pravilno i diskretno usmeravali i bodrili. Zadaci koji su previše laki nemaju nikakvu ulogu u razvoju mišljenja, ali nije dobro imati preterana očekivanja pa gušiti detetovu prirodnu radoznalost i ambicioznost stavljajući pred njega neumerene zahteve. Najvažnije je naći tu pravu meru, što nije uvek lako.
Nedavno je izašla i Vaša nova zbirka SUPER ZADACI, SUPER PRVACI! Kakvi su zadaci u ovoj zbirci i kome je ona namenjena?
Radna sveska „Super zadaci, super prvaci“ je zbirka tematski organizovanih raznolikih zadataka različitog nivoa složenosti. Teme su bliske deci ovog uzrasta i u isto vreme povezane sa trenutno aktuelnim školskim planom i programom, tako da se vežbanja mogu primeniti kako u školi, tako i kod kuće. Učitelji je mogu koristiti kao dodatni materijal, a roditelji kao zabavnu vežbanku.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Zadaci su osmišljeni tako da podstiču decu da samostalno i aktivno dolaze do rešenja problemskih situacija. Istraživački zadaci, zadaci u kojima se iskazuje lično mišljenje ili stav, zadaci koji decu upućuju na posmatranje okoline i uočavanje uzročno-posledičnih veza, kao i zadaci za kreiranje i konstruisanje razvijaju kod dece logičko i kritičko mišljenje. Ovi zadaci su osmišljeni tako da spontano i kroz igru pomognu detetu u sticanju mnogih životnih veština.
Zadaci u zbirci su različitog nivoa složenosti, ali ni na koji način nisu vidno kategorisani kako bi se izbeglo da dete samo ili uz podršku odrasle osobe odluči: “Ovo nije zadatak za mene!“ bilo da je previše težak ili previše lak.
Moj cilj je bio da dete dobrovoljno i rado uzme u ruke ovu zbirku i s entuzijazmom rešava zadatke. Osećaj radosti kada nakon velikog truda samostalno uspešno rešiš zadatak ne može se ni sa čim uporediti. Da li sam u tome uspela, pokazaće vreme.
Šta smatrate posebno važnim zadatkom roditelja u vreme epidemije, kada je reč o obrazovanju njihove dece?
Savremeno društvo stavilo je reditelje u vrlo nezgodnu poziciju u kojoj se od njih očekuje da u svakom trenutku budu na visini roditeljskog zadatka, pa i kada je reč o obrazovanju, što je prema mom mišljenju preterano. Naravno da svi svojoj deci želimo najbolje, ali često u prevelikoj želji da ih zaštitimo od svih nedaća, zaboravljamo da je za pun razvoj detetu potrebno da se povremeno suoči i sa problemom, u početku malim, dečjim, kako bi kasnije znalo da se nosi sa velikim. Mislim da detetu treba dopustiti da se pomuči, da pogreši i ponovo pokuša. I prilikom rešavanja ovih zadataka detetu treba dopustiti samostalnost, bez obzira na moguće greške u radu. Nikako ne bih volela da „Super zadaci“ postanu još jedna „O, neee!“ aktivnost koju deca moraju da obave. Treba im pomoći i, ako je neophodno, pročitati zadatak jer je potpuno očekivano da na ovom uzrastu deca imaju različite čitalačke sposobnosti.
Brzina sazrevanja na ovom uzrastu izuzetno varira od deteta do deteta. To najčešće uplaši roditelje, a istina je da u najvećem broju slučajeva nema nikakvog razloga za brigu. Stvari dođu na svoje mesto. Naša uloga kao odraslih koji smo na bilo koji način učesnici u procesu obrazovanja je da detetu pružimo što više različitih prilika za učenje, osluškujemo njegove potrebe i interesovanja, da ga bodrimo i podržavamo.