Логопед Развојног саветовалишта Дома здравља „Нови Сад“ Дивна Вукашиновић каже за Дневник да је постало забрињавајуће то што је последњих десетак година све више деце са говорно-језичким сметњама.
– Много деце је екранизовано, односно од раног узраста изложено екранима телефона, таблета, рачунара, телевизора, што утиче на њихов емоционални развој. Родитељи већ са шест месеци излажу децу екранима. Савет је да то не раде уопште до друге, па чак и треће године, од треће до шесте године то може да буде један сат дневно, а од шесте до 18. године не више од два сата дневно – казала је Вукашиновић.
Саветује родитељима да заједно са децом гледају неки пригодан цртани и коментаришу радњу.
– Мозак детета се најинтензивније и најбрже развија до треће године. Говор се учи тако што се гледа и слуша, а екран не даје одговоре на постављена питања. Зато дете ћути и све више се повлачи у себе. Дете посматра и лице родитеља док говоре, као и изглед говорно-језичког апарата – наводи Вукашиновић.
Код логопеда најчешће долазе деца која имају између три и шест година, а Вукашиновић поручује како уз адекватну стимулацију и рад са дететом може да се превазиђе проблем. Истиче да су родитељи блиски сарадници са терапеутима, јер свакодневно раде са децом.
– Терапија говора се не завршава у ординацији, већ се ради и код куће и зато су нам родитељи први и најбитнији сарадници. Што се раније крене, резултати су бољи, а напредак се види већ после три месеца проведених без екрана – напоменула је Вукашиновић.
Како наводи, јако је важно да деца исправе говорне мане до поласка у школу, да имају добру пажњу, фину моторику, да правилно држе оловку и имају добро опште знање. Све те способности су потребне за адекватно савладавање технике читања и писања.
Аутор: Љ. Петров
Цео текст: Дневник