Савети професорке српског језика: Како да ваше дете (успешно) чита лектиру

Сведоци смо да деца у данашње време све мање и све теже читају и разумеју прочитано. То нам говоре не само резултати прошлогодишњег матурског испита, него и колеге и родитељи који такође уочавају ову немилу појаву и често траже помоћ. Да бисмо проблем што успешније решили, потребно је да се донекле позабавимо узроцима, како бисмо нашли адекватна решења. Ово није само проблем предмета Српски језик и књижевност, он се протеже у сваки други предмет и сегмент живота, јер свуда је потребно знати правилно прочитати, разумети и написати.

У раду са децом кроз вишедеценијско искуство покушавам да дам неке смернице, а читање учиним разумљивијим и забавнијим. Последњих неколико година, нарочито са појавом ковида и онлајн наставе, приметила сам да се ученици веома тешко концентришу када читамо неки текст, и не умеју да препричају пар реченица или одговоре на питања у вези са текстом који су управо прочитали. Не зато што они то не разумеју (мада има и тога, увек је потребно проверити разумевање одређених појмова), него зато што су одсутни. Делимично због расутости мисли по интернет мрежама, делимично јер су навикла да ће неко други притећи у помоћ, па не морају да се труде. Ако сте родитељ, наставник, дете или било ко у потреби, ево неких смерница за помоћ.

Нису свемогуће, и сваки наставник има свој приступ, свако дете је индивидуално, и уопште, перцепција свих нас.  Зато је, како ја сматрам, у књижевности најважнија слобода – да дете може слободно да изрази како је доживело текст, па тек касније чинити корекције ако су неопходне.

Мотивација

Пре свега, потребно је личним примером показати љубав према читању (јер деца копирају шта радимо, не шта причамо), а затим и стално понављати заједно са дететом зашто нам је читање важно? (Нека је бар нешто са овог списка важно, а свако може наставити низ..)

1. Побољшава нам концентрацију и меморију

2. Богатимо свој речник, учимо значења речи и појмова

3. Развијамо машту

4. Развијамо критичко и логичко размишљање

5. Развијамо саосећање и толеранцију ( улазимо у туђе мисли и осећања и упознајемо могућ унутрашњи човеков свет; повезујемо узроке и последице)

6. Аутоматски усвајамо правопис

7. Развијамо свој лични укус и стил

8. Побољшавамо вештину изражавања ( усмено и писмено)

9. Опуштамо се и смањујемо стрес

10. Путујемо у друге светове, живимо још многим животима и креирамо свој 

Како да ваше дете (успешно) прочита лектиру

Забраните коришћење телефона и игрица на компјутеру обавезно док се чита књига (нема шансе да се фокусира и на најзанимљивију књигу уз телефон); ако је могуће обезбедити детету миран кутак и време за читање.

Дајте детету неки изазов при читању (истраживачки задатак – шта је приметило, које појаве или описи су слични/различити у односу на данас, какви су ликови, које особине примећују по којим поступцима, питајте дете да вам отворено каже шта мисли о делу (чак и ако је досадно, смор), којим аргументима доказује, ако му се свиђа, зашто; да ли нешто из књиге може да примени у свом животу; изазвати га да сазна нешто о писцу- да ли ти знаш је л му то право име итд…)

Ако је лектира неприлагођена узрасту, а има их, слободно нека погледа и филм, или прочита неке критике на интернету што ће му помоћи у разумевању контекста. Али, нека НЕ ПРЕПИСУЈЕ са интернета јер кад-тад ће му то (знање без покрића) доћи главе!

Можда дете има проблем са читањем, неки облик дислексије, и зато изражава бунт при сваком читању. Онда му треба допустити да одслуша аудио-књигу. Неко чак боље памти тако. Ако је дете млађе, може му и родитељ читати или старији брат или сестра. Ако је драма у питању, могу направити заједно кратак аудио-снимак, па после слушати сами себе! То им је забавно и као игра, а и да чују и осете како се изражавају.

На почетку читања, задајте детету да извуче белешке, да запише шта га је одушевило, оставило утисак, или шта уопште није разумело. Нека увек буде слободно да пита!

Најважније – НИПОШТО немојте ЧИТАТИ књигу УМЕСТО вашег детета, јер иако можда добије(те) 5, све оно што се читањем развија- ускратили сте му! Баш као што нисте могли уместо њега да ходате, трчите, једете, гутате, да би се оно развило и осамосталило- тако мора и читањем да развије одређене функције у мозгу – концентрацију, правопис, богаћење речника, развијање критичког мишљења, уочавање, маштање итд.

Било би лепо да га после лектире наградите књигом или стрипом по његовом избору и жељи, а наставницима препоручујем да бар једном у полугодишту имају час где деца препоручују вршњацима омиљене књиге, да их представе на који начин желе- могу нацртати плакат, направити трејлер, презентацију, или само испричати нешто о књизи, комбиновати са музиком, како год желе.

Направите табеларни приказ за тај разред (или за једну календарску годину), може у различитим бојама: редни број, име писца, назив дела, имена главних ликова и оцену којом дете оцењује књигу, као и коме би препоручило или коме не би препоручило – ставити  негде на видљиво место – на хамеру, листу од блока, обичном листу из велике свеске. Наставници – у учионици, деца – код куће, у дечјој соби или било где на видику где борави често. Може и на фрижидеру.

Бенефити: Биће му стално пред очима и лакше ће запамтити, а биће и задовољно собом кад види колико је прочитало књига на годишњем нивоу.

На крају прочитане књиге, питајте га на необичан начин, на пример, да вам опише књигу у пет речи, или какав би се филм могао направити, или игрица..

Могућности су бескрајне!

Ово је тек први слој читања, темељ – унутрашња мотивација. Касније је потребно приступити озбиљно-неозбиљној обради и анализи дела, о чему можда неком другом приликом. Надам се да су и ове смернице неком од помоћи!

Аутор: Ивана Митић, професор српске књижевности и језика