Logoped: Oko 12. meseca dete treba da izgovara jednu ili dve reči i da razume kad mu se neko obraća

avgust 1, 2023

Sve je više predškolaca koji imaju poteškoće sa izgovorom glasova, koncentracijom, grafomotorikom. Brojna deca sve kasnije progovaraju, a to može da bude ozbiljan problem u razvoju.

Foto: Canva

Već oko 12. meseca deca bi morala da izgovaraju jednu do dve reči, u 18. mesecu 50-ak, a 100 bi trebalo da razumeju. Međutim, sve je više dece kod koje se te granice pomeraju.

“Problem je kada dete ne progovara do druge godine, ako do tog doba nemamo nijednu funkcionalnu reč. Može biti problem ako dete ne razume kada mu se neko obraća, već oko prvog rođendana. Ako se to proceni već tada bi trebalo da se roditelji jave logopedu“, rekla je logoped Andrijana Jovičić Veličković.

Logoped u tom slučaju daje vežbe kojima se dete stimuliše da progovori u porodičnim uslovima. Tu je primarna uloga roditelja.

“Do četvrtog rođendana dete treba da izgovara sve glasove, osim č, dž, š, ž, r, l, lj. Jako često deca šuškaju i nemaju dobar izgovor glasova, s, z i c. Kada se desi da dete ima četiri i po godine a ne izgovara ove glasove i te kako treba na vreme krenuti”, napominje Jovičić Veličković.

Danas je primetan i manjak koncentracije i pažnje kod dece.

“Sitna motorika nije dovoljno razvijena kako bi se držala olovka. Deca su sve više usmerena na računare, telefone, tablete i kompjutere gde se sasvim drugačije koriste prsti”, kazala je pedagog i dečji psihoterapeut Višnja Divild Žeželj.

Loša stimulacija je jedan od uzroka kasnog progovaranja dece, jer nije samo reč o količini vremena koju deca provode sa roditeljima, nego o i kvalitetu informacija koje im se pružaju. Za početak, nema tepanja, poručuje logoped.

“Deci ne treba da se tepa. Nežnost ispoljavamo na neki drugi način. Dete do druge godine života nema potrebe za tabletom, jer je jako važno da se ustanovi dobra povratna reakcija da dete shvati koja je moć komunikacije, a to ne možemo putem tableta”, mišljenja je Jovičić Veličković.

Čitanje bajki i priča gotovo je zaboravljeno, a doprinelo bi boljoj komunikaciji.

“Čitanje priča, izmišljanje priča, koje roditelji mogu u večernjim ritualima da pričaju deci, sa sobom nosi ne samo vežbanja govora, nego i uključivanja deteta u komunikaciju, u smislu toga da proverimo kako dete nešto vidi, kako je dete nešto razumelo”, rekla je Divild Žeželj.

Autor: Ilijana Beber, RTV

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama