Логопеди и дечји психијатри упозоравају да све већи број малишана од две или три године није изговорио прве речи. Већину времена проводе испред телевизора, па и кад проговоре то је мешавина матерњег и енглеског језика
Логопедске ординације препуне су двогодишњака и трогодишњака који још нису проговорили ни реч. Други проблем су деца која су проговорила на измишљеном језику, некој мешавини енглеског и српског. То је последица претеране употребе технологије и некомуникације са децом, што касније може да утиче на способност читања и писања чак и током целог школовања, упозоравају логопеди и психијатри.
Нормалан језички развој подразумевада да дете које је напунило годину дана полако почиње да „брбља“, имитира звукове или већ користи једноставне речи. До 18. месеца, већ би требало да постоје и кратке, једноставне фразе.
– Све чешће родитељи долазе на први логопедски преглед са двогодишњацима који знају свега пет или десет речи., своје потребе изражавају упирањем прста и нису развила реченицу. Тада родитељи примете да се њихово дете разликује од својих вршњака. Уместо да им свакодневно читају, заједно гледају сликовнице именујући предмете и животиње, имитирајући звукове, родитељи све чешће остављају децу испред телевизора или рачунара. Деца много тога не знају, јер их нико томе није научио – објашњава, за „Новости“, логопед Јелена Ивановић из Дома здравља „Др Ђорђе Ковачевић“ Лазаревац.
Уместо учења речи, појмова и звукова, кроз песму или читање прича, родитељи све чешће деци од годину или две, допуштају да већину времена проводе испред телевизора и рачунара. Последица претеране употребе технологије у раном узрасту су поремећаји у развоју говора, о чему сведоче пуне ординације деце која су прве речи проговорила на неком свом, измишљеном језику.
ТЕПАЊЕ И „ЧИТАЊЕ МИСЛИ“
РАЗЛОГ за то који такође доприноси неправилном развоју говора код деце, јесте такозвано бебеће тепање и неправилно изговарање речи када се обраћамо малом детету. „Линија мањег отпора“ и допуштање детету да добије на шта покаже прстом, такође није добро решење. – Када дете добије све на шта покаже прстом, нико не тражи од њега да изговори реч и буквално му се „читају мисли“, то може да смањи потребу детета да комуницира са околином – каже Јелена Ивановић.
– Често се дешава да дете не проговори разумљиво и разговетно, већ комбинује речи склопљене од матерњег и енглеског језика. То се дешава јер дете није довољно зрело да направи разлику између страног и матерњег језика, па учи погрешно. Оно практично не зна ниједан језик и тај проблем је потребно схватити изузетно озбиљно.
Исто мисли и докторка Оливера Алексић, дечји психијатар из Института за ментално здравље.
– Екран је често интересантнији, бучнији, бржи и веселији од стварних догађања. Због тога се мала деца навикавају да ћуте и да све што желе добију покретима прстију. Уколико нема никакву стимулацију да прича, да понавља речи, имитира звуке, то може створити проблем у даљој комуникацији – објашњава др Алексић.
Уколико дете није проговорило до своје друге године, потребно га је одвести код логопеда који ће утврдити да ли постоји потреба за третманом. Трећа година је граница до које дете треба одвести стручњаку, како не би настале дугорочне последице у језичком развоју.
– Најпре се утврђује да ли дете касни у развоју говора и језика и спроводи се тестирање којим се утврђује због чега дете има проблем. Потребно је спровести одређене вежбе и разговарати са родитељима како да правилно стимулишу дете да проговори у породичној средини, како би се проблем решио. Третмани могу да трају неколико месеци, али у неким случајевима, потребно је и неколико година – каже логопед Јелена Ивановић.
Уколико постоји добар васпитни образац и језичка стимулација, а проговарање касни, не треба заборавити да је свако дете „свет за себе“, због чега је некима потребно мало више времена. У том случају, најважније је искључити физичке препреке, као што је оштећен слух или вид, али и извршити процену интелектуалних способности.
– Анкилоглосија или „сапет језик“ је урођени проблем, због којег дете може да касни са говором. Решава се врло једноставном стоматолошком интервенцијом, након чега дете може нормално да развија свој говор.
А. Васић
Извор: Новости