Analiza uzoraka krvi pokazala je dve do pet godina nakon što se porode, majke dece sa poremećajima iz spektra autizma imaju značajno različite nivoe određenih metabolita u poređenju s majkama koje su dobile decu urednog razvoja. Ovo je rezultat novog istraživanja nedavno objavljenog u časopisu BMC Pediatrics u čijem je sprovođenju učestvovala i Mejo klinika.
Naučnici su analizirali uzorke krvi 30 majki čijoj su deci dijagnostifikovani poremećaji iz spektra autizma, kao i uzorke 29 majki dece bez poremećaja. U momentu kada su od majki uzeti uzorci, deca su bila uzrasta između 2 i 5 godina.
Istraživački tim pronašao je razlike u nivoima određenih metabolita između ove dve grupe majki. Iako su uzorci uzeti nekoliko godina nakon trudnoće, ovo istraživanje nametnulo je i pitanje da li su razlike u nivoima metabolita postojale i tokom trudnoće, pa se otvorio prostor za nova istraživanja u ovoj oblasti.
Većina tih razlika odnosila se na nivoe folata, vitamina B12 i konjugovane molekule karnitina. Karnitin može biti proizveden u telu, ali njegov izvor može biti i meso, poput svinjskog ili goveđeg. S druge strane, nije pronađena veza između majki koje su jele više mesa i onih koje su imale visoke nivoe karnitina, pa se ne može tvrditi da veća konzumacija mesa ima indirektan uticaj na ove razlike.
Kako kaže Juergen Hahn, rukovodilac odeljenja za biomedicinski inženjering u Rensselaer-u i jedan od autora ovog istraživanja, rezultati sugerišu da bi razlika u nivou karnitina mogla biti povezana s tim na koji način se karnitin „obrađuje“ u telu pojedinih majki.
„U ovom pravcu definitivno treba dalje istraživati.“, kaže Hahn.
Rezultati do sada objavljenih istraživanja sugerišu i da će razvoj testova iz krvi pomoći da se uoče buduće majke koje su u višem riziku od dobijanja deteta sa autizmom.
„Ove analize neće nam pomoći da saznamo da li će dete imati autizam, ali ćemo znati da li za to postoji veći rizik.“, objašnjava Hahn.
Na bazi ovih istraživanja, isti tim već je počeo sledeću fazu, gde prikupljaju uzorke krvi budućih majki u toku trudnoće, da bi utvrdili da li se nivoi metabolita razlikuju i tokom trudnoće.
Inače profesor Hahn već je ranije otkrio određene obrasce kada je reč o metabolitima u krvi dece sa autizmom, koji se razlikuju od onih koji su prisutni kod dece urednog razvoja. Merenje ovih metabolita može se koristiti kako bi se predvidela dijagnoza, i to prilično uspešno.
Više informacija o istraživanju možete pronaći ovde.
Ovo istraživanje, kako je ovde prikazano, i dalje implikacije su potpuno neadekvatne, i neverovatno je da naučna zajednica ovo podržava.
Uključene su žene nakon porođaja, a kontrolna grupa su žene koje očito nemaju nikakve probleme sa decom tog tipa. Tu je potrebno da postoje bar dve kontrolne grupe, to je osnovna stvar.. druga kontrolna grupa bi imala majke sa problematičnom decom, sa drugim poremećajima itd…
Zaključci ove vrste, da će na osnovu jedne stvari utvrđivati da li postoji kod majki predispozicija je čisto šarlatanstvo.