Први део оне (зло)кобне 2020. године у Крагујевцу, као и у читавом свету обележила је пандемија короне. Други део те године остаће упамћен по томе што се читав град па и Србија ангажовао да помогне малој Мињи Матић, организујући бројне акције и манифестације са циљем да се сакупи скоро два и по милиона долара за њено лечење у Америци.
Миња је рођена 6. октобра 2019. године. У јануару 2020. године су лекари у Београду открили да болује од спиналне мишићне атрофије, типа 1. За лечење и терапију било је неопходно сакупити готово два и по милиона долара, али су њени родитељи Живка и Иван успели уз помоћ бројних хуманих људи.
Почетком прошле године, 23. јануара породица Матиће је отпутовала у Америку. Тамо су остали пуних седам месеци, у Лос Анђелесу, колико је терапија трајала и захтевао третман лечења. Али, успело је и сада је све у реду. Свој други рођендан дочекала је код куће.
Миња је сада здраво и живахно дете
Мала Миња се сада у потпуности опоравила. У кући Матића у Цветојевцу, дочекује нас радознало, заједно са мајком Живком. Радује се Деда мразу, мами је и привлачи јој пажњу окићена јелка са украсима и поклонима. Као и свако друго дете, радосно нам показује честитку и киндер јаје које јој је донео Деда мраз.
– После третмана у Америци који је трајао пуних седам месеци, сада је све лакше и боље. И њој али и нама, каже Мајка Живка, док јој се Миња врти у крилу и помно прати о чему разговарамо.
– Пре одласка на терапију Миња није могла буквално ништа. Само је лежала, имала је слабу контролу главе, није користиала руке. Била је слабо покретна, успорена… Било ми је жао детета, да само проводи све време лежећи, наводи њена мајка.
Миња седи сама у својој дечијој фотељици, стоји поред дупка (уз благу помоћ родитеља Живке и Ивана) и полако, вежба и прави прве кораке.
– Може да се игра сама, ротира се, окреће, преврће… Као и свако дете доста је покретна. Све је сада много боље. Ситуација не може ни да се упореди са оном која је била прошле године у ово време, каже Живка Матић.
– Генска терапија је изузетно скупа али делује. Деца оболела од спиналне мишићне атрофије ако је приме по рођењу или пре појаве симптома развијају се као све остала бебе, појашњава Мињина мајка.
Терапија са даје интравенски. Доза се прима сат времена и она је без проблема на њу добро реаговала. Док нисмо отишли на лечење често је била болесна тако да је примање саме терапије подела баш добро, прича Живка Матић.
Али, потом је ишла терапија стероидима јер од генске терапије деци која је приме страда јетра.
– Миња је била дуго на стероидима и због тога смо толико остали у Америци. Да не би јетра страдала деца добијају стериоиде како би се све у организму вратило у нормалу. Лекари су помно пратили и контролисали њено здравтвено стање. Дешавало се да је таман скинемо са стероида а Мињи се јетра одмах увећа, па смо поново ишли на терапију стероидима али је све испало како треба, наводи наша саговорница.
У суштини све је добро протекло.
– Терапеути у Америци су били одлични. Јако добро су радили са њом. Такође, сем генске терапије и стероида имала је сталне вежбе и физикалну и окупациону терапију. Још у Америци је почела да ради и вежба са логопедима, наводи Живка Матић, додајући да се овакав вид третмана прима само једном и потом дете наставља да се нормално развија.
Све време док разговарамо Миња се смеје, прати причу и мајку и гугучући „учествује у разговору”. Весело је и живахно дете.
Редовно вежба а деда (Иванов отац) јој је сам направио справе, попут џампера у којем се љуља, скаче, истеже и протеже. Наставила је и рад са логопедом овде по повратку из Америке.
Терапија у Америци је Мињи баш помогла у сваком смислу.
– Пре одласка у Америку била је константно болесна. Више смо времена проводили по болницама него у кући. Сада су и ти проблеми престали и нестали. Генска терапија, за коју смо се толико ангажовали и сакупили два и по милиона долара учинила је своје. Њој је толико побољшала и олакшала живот али читавој нашој породици, каже за крај Живка Матић.
Извор: Глас Шумадије