Јуче је одржана трибина у оквиру јавне расправе о Нацрту измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) — у Великој сали Уставног суда у Београду. Сама јавна расправа траје од 3. до 23. августа, а циљ је, како тврди Министарство просвете, „унапређење квалитета образовања и јачање васпитне функције школа“. Критичари, пре свега поједини синдикати и део опозиције, измене доживљавају другачије — као обрачун са наставницима, родитељима и ученицима који су учествовали у блокадама и обуставама наставе током 2024. и 2025.
Трибина је изазвала додатну буру још пре него што је почела: број учесника био је ограничен, пријава се вршила путем мејла, а медији нису имали приступ сали — пратили су је, ако уопште, споља. Расправа је трајала око пет сати, а Министарство је након ње поручило да су измене „козметичке природе“, док представници синдиката (попут Николе Ћурчина из НСПРС-а) тврде да је цела расправа заправо била „опструирана“ и да није била стварно јавна.
Најспорније тачке Нацрта тичу се: смањења састава и овлашћења савета родитеља, ограничавања права ученика на удруживање, могућности принудног премештаја ученика као казнене мере, услова за разрешење чланова школских одбора, и условљавања лиценце наставника, директора и секретара школа послушношћу према директору. Постоји и политички притисак времена — председница Скупштине Ана Брнабић најавила је да очекује усвајање закона до краја августа, дакле пре 1. септембра.
Подсетимо, Унија синдиката просветних радника саопштила је да не може да изнесе свој став о поменутим спорним изменама јер у њиховој изради није учествовала.
У том контексту, Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветних радника Србије гостовала је на Н1 да прокоментарише и трибину и сам предлог закона.
”Ми смо текст измена добили 24. јула и инсистирали на томе да дође до јавне расправе. Запослени ду углавном на колективном годишњем одмору па је ситуација компликована, да добијемо мишљење свог чланства. Ја као појединац не могу да износим став испред читавог синдиката, али верујем и знам да ми хоћемо имати правно решење за све спорне измене закона.”, казала је она.
Времена за то, међутим, нема много, јер јавна расправа траје до 23. августа. Романдић истиче да о изменама закона репрезентативни синдикати с Министарством просвете преговарају још од 2024. године, где покушавају, каже, да смање администрацију, а не да мењају све ово што је наведено у Нацрту.
”Чисто да појасним, администрацију не можемо да смањимо јер, де факто, нема новца да се измени еДневник, па ми онда морамо да пишемо све оне папире у 21. веку. А с друге стране добијамо нека решења где ми као наставници можемо да изгубимо лиценцу због неке паушалне процене.” – казала је Романдић.
Она подсећа да је губитак лиценце био могућ и раније, по још актуелном закону и да је ту побројано шта све наставника може коштати дозволе за рад.
”Сада су ти чланови који се односе на то шта све наставник може да погреши да би изгубио лиценцу обрисани и остављена је једна широка формулација која као таква свакако не може остати. То је онај детаљ где су и представници министарства јуче потврдили да је потребно прецизирати, односно морамо то вратити у реалне правне оквире јер, овако како јесте, оставља врло велику несигурност сваком наставнику. На пример, ако наставник не обави допунску или додатну наставу која је исто образовно-васпитни рад, не мора да буде нешто страшно, он онда зависи од процене директора да ли он сматра да ми обављамо образовно-васпитни процес или не обављамо.” – истиче Романдић.
Она додаје и да данас није лако бити ни директор школе те да на то пристају људи врло специфичног карактера.
”Директори се налазе у једном подређеном положају у односу на представнике државе, која опет врло агресивно покушава свима нама који радимо у школама да покаже да је она та која је власник и управља школама. Та доктрина неће помоћи да решимо нагомилане проблеме које имамо” – рекла је представница УСПРС.
Она је поновила став Уније да је јучерашња расправа личила на ријалити са доста агресије и са једне и са друге стране.
”Није срамота у овом тренутку говорити ни о плати, посебно ако знамо да је наша плата испод републичког просека. Какве људе очекујете да ћете имати? Још ћете им везати руке и чињеницом да ће их процењивати директом ког директно поставља власт. То је увек било, али не овако.” – упозорила је Романдић.
Каже да Унија неће пристати на овај закон, јер он оставља просветне радниек у врло неповољном положају.
”Не можемо пристати на овако написане измене Закона. Наш правни тим ће уобличити како то треба да изгледа јер правни тим Министарства то очигледно није желео. Али, морамо да нагласимо, шта год ми рекли, коначну реч даће Скупштина.” – казала је она и подсетила да се више пута говорило о разним изменама па од тога не буде ништа, као што је идеја о часу од 30 минута или о различитим платама за наставнике различитих предмета.
”Ми смо на нивоу папира и оловке јер у овој држави очигледно нема средстава да се образовање подигне на виши ниво. Зашто би, онда, један млад образован човек дошао да ради за исподпросечну плату у школи. Ви зато и имате велики број нестручних људи, па је онда и образовна и васпитна функција на нижем нивоу.” – истакла је Романдић.
Она је додала да ће њен синдикат учинити све што може да се ове измене доведу у један контекст који неће бити тако репресиван као што сад изгледа.