Француски председник Емануел Макрон је саопштио да ће деца у Француској полазити у школу са три, а не са шест година. То је дио његових планова за реорганизацију образовног система.
Он је објаснио да је та промена уведена како би се “борило против неједнакости на прекоморским територијама и у најсиромашнијим диеловима континенталне Француске, где већина родитеља одлучује да децу не шаље у школу”.Према подацима из француског Министарства образовања, ова промјена ће утицати на мали број породица, зато што је 97,6% дјеце у Француској већ кренуло у школу са три године!
ДА ЛИ ЈЕ ВРТИЋ ПРАВА ШКОЛА?
Родитељи неће своју дечицу доводити пред капије редовних школа. Малишани ће похађати школу у вртићима. Међутим, вртићи у Француској имају репутацију да су много више формални него у другим земљама.Након што је одлучено да деца у Француској крећу у школу са три године, из председничке палате је саопштено да вртићи више не требају бити места за “универзално чување деце” већ “права школа у којој ће деца учити језик и процветати”.
Овакав приступ је у потпуној супротности са земљама које већ годинама имају веома успешне образовне системе, као што су Финска и Естонија. У тим земљама деца не почињу са формалним образовањем док не напуне седам година. У Финској малишани до шесте године не морају похађати ни предшколу, али већина дјеце иде у вртић. И у предшколама и у вртићима нагласак је стављен на игру и дружење, а не на формално учење.
Чак и у Сингапуру, који такође има успјешан образовни систем који је поред тога још и релативно формалан и традиционалан, деца не полазе у школу док не напуне седам година. Пре тога, малишани од три до шест година иду у вртић, а власти омогућавају родитељима да бирају између многобројних и различитих стилова едукације – од учења заснованог на игри до формалних учионица у којима предају наставници.
ДА ЛИ ЈЕ ПРЕРАНО СЛАТИ ДЈЕЦУ У ШКОЛУ СА ТРИ ГОДИНЕ?
Иако нема директних доказа који показују да ли едукација трогодишњака у вртићима има позитиван или негативан утицај на дечије образовање, постоји много оних који промовишу предности поласка у школу неколико година касније.
На Учитељском факултету Универзитета “Cambridge” цитирано је више истраживања које указују на предности каснијег поласка у школу, као и учења заснованог на игри код мале дјеце. На примјер, студије су поредиле групе малишана на Новом Зеланду, који формално уче да пишу у доби од пет до седам година.
Резултати истраживања су показали да рано учење слова не побољшава развој читања код дјеце и да чак може и да им нашкоди. До 11 године није било разлике у читању између двије групе, но дјеца која су слова почела учити са пет година развила су мање позитиван став према читању и лошије су разумијевала текстове од дјеце која су касније учила да пишу.
Амерички и дански наставници су истраживали ситуацију у Данској, гдје дјеца морају кренути у школу у календарској години када прославе седми рођендан. Дјеца рођена касније у тој календарској години (31. децембра и раније) могу кренути у школу годину дана касније. Истраживања су показала да је полазак у школу годину дана касније значајно побољшао ментално здравље до 11 године.
Извор: Лоламагазин