Колико сте пута, кад увече легнете да спавате, рекли себи нешто попут: „Стварно сутра морам да осмислим неку заједничку активност с децом… Нешто у чему ћемо сви уживати, а они нешто научити. Па то ће им бити најлепше успомене кад порасту!“
А онда се сутрашњи дан некако извуче, неприметно и брзо, а кад падне мрак, схватите да поново нисте стигли да потражите неку добру идеју за квалитетно заједничко време.
Ако се у оваквим ситуацијама препознајете, имамо за вас један предлог. Зове се Научни кувар. Реч је о једном сјајном приручнику маме и научнице, која је своје искуство из обе ове улоге преточила у ризницу забавних, корисних, едукативних активности за децу и родитеље. Научићете, заједно, како се праве карамеле (оне ПРАВЕ), како домаћи квасац, а како природно средство за чишћење. И још много, много сличних ствари. Али, уз рецепте добићете и тачно, научно објашњење процеса који се догађа, писано језиком који деца могу разумети.
О томе како је идеја за књигу настала, ко су јој били најважнији помоћници и шта ћемо све из овог приручника научити, разговарали смо са ауторком, Зораном Курбалијом Новичић.
Како је настао научни кувар?
– Научни кувар је настајао, боље речено. Још као млади докторанд заљубила сам се у идеју о научној комуникацији. То се догодило на Фестивалу науке у Београду, 2007. године.
Прекретницу у мом стилу научне комуникације означило је родитељство – постала сам мама први, други, па трећи пут. Током последњих 14 година у својој кући добијам компликована питања на која морам да одговорим на једноставан и конкретан начин, да то буде разумљиво мојој деци. Њихова потпитања или одмахивање главом, које је значило не разумем, учинили су моје покушаје да формулишем објашњења полигоном за игру и извођење правих малих експеримената у кухињи, где је сваки експеримент био јестив.
Паралелно са родитељством, своје мале експерименте приказивала сам на фестивалима науке у Србији и Европи, на ноћима истраживача, али користила и у пословним активностима, будући да сам се, у Шведској, где иначе живим, бавила организовањем прослава дечјих рођендана с темом науке.
Током једног дигиталног кафенисања са својом драгом другарицом Милом у време пандемије 2021. године, она ме упита: „А зашто ти не почнеш да пишеш књигу?“ Истог дана сам написала првих педесет страна. Писала сам с пажњом, усхићењем и љубављу. Уз огромну подршку тима Креативног центра, књига је пред Вама!
Кувар делује као савршено штиво и за родитеље и за децу. Родитељи ће научити да направе квасац, карамеле, домаћу пасту за чишћење, чипс од кеља итд., а деца ће видети шта се заправо током свих тих процеса догађа. Можете ли нам рећи мало више о књизи и шта сте имали на уму кад сте је стварали?
– Научни кувар јесте савршено штиво за децу и родитеље јер нуди скуп активности које и деци и родитељима отварају нове хоризонте. Кухиња се претвара у лабораторију, а сваки експеримент, осим тога што нас нечему учи, на крају даје јестив резултат. Но, Научни кувар је много више од самог приручника за научну комуникацију у кућним условима.
Начин на који су активности осмишљене представља одличну платформу за подршку ангажованом родитељству. Осим што подстиче дружење и помаже у успостављању отворене комуникације између родитеља и деце, извођење активности описаних у књизи доприноси развоју самосталности код малишана.
И мали и велики читаоци упознају се са концептом одрживе исхране и значајем припреме хране, насупрот концепту брзе хране. Такође, путем промовисања рециклаже, одговорног односа према природи и према својој заједници подстиче се дечја ангажованост када је у питању очување животне средине. Научни кувар пружа снажну подршку природној дечјој радозналости, за коју желимо да прерасте у креативни потенцијал када деца порасту. Коначно, ова књига представља и диван спој феномена из природих наука са упливом историје и антропологије.
Деца су природно радознала, али се та радозналост понекад гаси у контакту са строгим образовним системом. Како је можемо сачувати? Да ли би овакви експерименти били погодни и у настави?
– У школи деца уче не само у клупама него и на великим и малим одморима. Ту се интеграли сударају са емоцијама, а књижевна критика са сломљеним срцима. Школа је необично важна, али она је и огроман систем, који је често инертан и не може да сустигне брзе помаке у науци и технологији.
Питам се да ли су уџбеници довољно брзи да одговоре на сва питања деце која живе у савременом друштву. Чврсто верујем у то да је главна улога школе да деци пружи довољну количину информација које су повезане у функционалну целину, како би их деца апсорбовала у својим главицама. Ако се информације добију кроз експеримент, тј. деци омогући да дотакну материју, оне ће имати неограничен рок трајања.
Најважнија улога савремене школе је да научи децу да претражују информације и да критички сагледавају оно што су пронашли. Коначно, школа треба да нуди могућност постављања питања, критичког преиспитивања истине која је дата, као и да подстиче развој вештина презентовања и свих аспеката комуникације.
Због свега наведеног, Научни кувар може да се користи не само у кућним условима, већ и у вртићима и у предшколским установама, у узрасту када се код деце јављају прве креативне идеје. Такође може бити одличан помоћни материјал на часовима природе и друштва или домаћинства.
Колико је заправо битно да деца разумеју све те процесе који се дешавају када нешто спремамо? Да ли мислите да им то може помоћи да заволе науку?
– Чврсто верујем у то да ће ова књига деци помоћи да разумеју свет око себе и увиде да ће, ако правилно примене научни метод, прикупе резултате и анализирају их, тако најегзактније интерпретирати све око себе. Чини ми се да је наука стигматизована као тешка, досадна и резервисана за посвећенике с разбарушеном косом, у белим мантилима и с наочарима са великом диоптријом. Потом је, захваљујући популарној култури и Ратовима звезда, постала свемирска и неухватљива, а напослетку и неразумљива, јер научници представљају своје резултате компликованим речима које разумеју само они и њихове колеге. Сматрам да је приступ који сам користила у својој књизи дијаметрално другачији од свега описаног и да ће Научни кувар омогућити деци да открију пут кроз научно истраживање и научну комуникацију. Верујем да је и моја лична и професионална прича леп пример да се наука може живети, радити и волети.
Имали сте и помоћ у креирању ове књиге. Како је то текло?
– Научни кувар је настао у предивној сарадњи с тимом издавачке куће Креативни центар. Требало је много рада, креативних дискусија и стрпљења да се један овакав пројекат обликује и дотера. Највећу захвалност дугујем својој најдивнијој уредници Милени Трутин, без које би овај подухват било немогуће извести, имајући у виду моју фрагментирану пажњу која је летела између писања, посла, породице и свега што се дешавало током три године писања и паковања књиге.
На моју велику срећу, илустратор Младен Анђелковић је препознао концепт на прву лопту и читао моје речи између редова. Напослетку је ликовни уредник Душан Павлић све уобличио у једну изузетно лепо дизајнирану целину.
Бити научница, мама троје деце и писати књигу делује као задатак за троје. Како сте избалансирали све то?
– Мој живот је права игра и никада га нисам схватала много озбиљно. Одувек ме води само радозналост и ваљда сам се зато обрела у истраживачким водама, из жеље да ту радозналост задовољим. Наравно, што више сазнајем, то ме радозналост све више сврби. Тако сам са својом децом отворила полигон за питања и истраживања, па су ми деца и инспирација, и сарадници, и критичари. Без њих, сигурна сам, Научни кувар не би угледао светлост дана. Сада сам радознала да ли ће се Научни кувар допасти другој деци и њиховим родитељима. Не могу да дочекам да чујем утиске.