Једног дана, све јој се смучило. Поклонила је готово све играчке из куће. Не да би казнила децу, већ за добро своје породице. И тако је, како каже, „спасла своје мајчинство“.
Ели Касаца се давила у играчкама. Једна огромна соба у њиховој кући била је намењена само играчкама и игрању. Међутим, сваки пут када би клинце послала у собу, разбацали би силне прескупе дрангулије и појавили се после пар минута јер им је досадно, тражећи да нешто грицну.
Прочитајте и Најдража играчка вашег детета сте – Ви!
А онда би она морала све то да сређује, и тако неколико пута дневно. Нимало није уживала у мајчинству и једино што је са радошћу ишчекивала била је поподневна дремка њене деце.
Једног дана, све јој се смучило. Поклонила је готово све играчке из куће. Не да би казнила децу, већ за добро своје породице. И тако је, како каже, „спасла своје мајчинство“.
Она није јединствен случај. Превише ствари универзалан је проблем мајки и у многим домаћинствима представља главни узрок повишеног нивоа стреса код жена.
Касаца је очекивала да ће деца правити сцене због играчака, али заправо су била одушевљена испражњеном собом. Ствари су се преко ноћи промениле у њиховом дому. Она је одједном остала без главног извора стреса, а деци више није било досадно.
Прочитајте и Савршена играчка за свако дете – а не кошта ништа
Слично је искусила и Ноел Свифт, мама двогодишњака која је ограничила количину играчака свом детету на две полице. Уместо да их брзо изгустира, заправо је у стању да се са једном играчком игра сатима, вративши је затим на њено место на полици, пошто су малобројне играчке увек уредно распоређене. Неол је убеђена да он сваку своју играчку на тај начин далеко више цени.
Бет Бечер је мама и власник професионалног сервиса за организовање. Каже да се животи њених клијената заувек промене када успеју да се ратосиљају вишка ствари. А главна препрека за ослобађање од играчака је осећај кривице код родитеља. Њена мантра је да није важно од кога је дете добило играчку и да ли има сентиументалну вредност, већ да ли се редовно користи. Њена ћерка има врло мало играчака и фамилији је поставила јасна ограничења када су поклони у питању.
Неки родитељи са којима је радила нису у стању да уђу у продавницу са дететом, а да оно не изађе са новом играчком у руци, чинећи деци више штете него користи.
Каже да је најбољни начин да се родитељи ослободити осећања кривице – да нађу коме ће донирати играчке а да их то чини испуњеним.
Прочитајте и 12 разлога зашто је боље да ваше дете има мање играчака
Играчке су маму са почетка приче, Ели Касацу, биле само први корак у свеопштем рашчишћавању домаћинства. Када је избацила непотребне ствари из своје куће, покренула је сопствени бизнис, саветовалиште за минималистичко живљење. Сада чак и своју децу школује код куће, што тешко да је могла и да замисли док се још свакодневно борила са брдом играчака и мајчинство доживљавала као преживљавање између дечијих дремки.
Откако више нису окружена играчкама, њена деца много се лепше играју, маштајући и замишљајући уз помоћ обичних ствари. Нема више отимања и свађа, јер више нема ни око чега да се отима.
Превела: Јована Папан
Извор: Детињарије